Kada govorimo o modelima, sve nauke imaju svoje modele, bilo to prirodne ili društvene nauke. Na primer, jedan deo biologije izučava čoveka i njegovu anatomiju, pa pritom koristi određene modele ljudskog tela. Ti modeli imaju većinu organa kao što su: srce, jetru, bubrege i ostalo, ti modeli omogućavaju studentima biologije (medicine i I sličnim naukama) da vide i uoče, na koji to nači sve radi i njihova zavisnost jednog od drugog organa. Takođe, matematičari koriste određene model za predviđanje i izračunavanje kombinatorike, psihologija koristi određene modele za gledanje ljudskih ponašanja u određenim situacijama, itd.

Ekonomisti takođe koriste modele da nauče o svetu, ali oni ne koriste plastične modele kao kod biologije, eksperimenata u hemiji i fizici, već koriste mogo češće  jednačine i grafikone da objasne pojave koje se dešavaju unutar ekonomije. Kao kod plastičnih modela u biologiji za učenje, tako i grafikoni i jednačine se koriste u ekonomiji da objasne neke važne pojave (ponude potražnje , investicija i štednje itd.). Kao i kod nekih modela biologije ne prikazuju sve detalje kao što su mišićna vlakna, delove kože itd. već samo određene delove organa, tako i ekonomski modeli ne daju sve  faktore u ekonomiji. Takođe korišćenjem modela ekonomisti čuvaju ekonomiju, jer baš nije zgodno koristiti direktne ekonomske mere bez prethodno određene provere, jer se ne mogu predvideti posledice tih mera. Zato ekonomisti koriste modele da bi osigurali njihovu praktičnu upotrebu. Postoji nekiliko modela koje se izučavaju na inostranim tako i na našim fakultetima a to su:

  1. AS-AD model (koji će biti sada objašnjen)
  2. IS-LM model
  3. Filipsova kriva i
  4. Filip-okunov model

Agregatna potražnja i agregatna ponuda imaju primarno značenje u makroekonomskoj analizi, a njihov međusobni odnos, iskazan kao model makroekonomske ravnoteže, model AS–AD (Aggregate Supply – Aggregate Demand) određuje ukupnu količinu proizvodnje (domaćeg proizvoda) i nivo cena u jednoj zemlji. Određujući veličinu domaćeg proizvoda, presecanjem krivih agregatne ponude i agregatne potražnje određuju i sve ostale makroekonmske varijable koje se izvode iz domaćeg proizvoda: zaposlenost, potrošnju, štednju, investicije itd.

Funkcija i kriva agregatne potražnje

 Agregatnu potražnjučini ukupna (agregatna) količina proizvoda/usluga koja će se kupiti pri datom opštem nivou cena uz pretpostavku ceteris paribus. U pitanju je nivo realne tražnje (potrošnje) svih sektora privrede (preduzeća, stanovništva, vlade i inostranstva). Otuda se agregatna tražnja (AD) definiše se kao zbroj njenih komponenti:

  • potražnje domaćinstava za potrošnim dobrima (C) potrošnja, koja je određena raspoloživim dohotkom);
  • potražnje preduzeća za investicionim dobrima (I = investiciona potrošnja, koja je određena prinosima od investicija, troškovima i očekivanjima);
  • potražnja države (G = javna/državna potrošnja, koja je određena njenom ekonomskom politikom);
  • neto izvoza (X = razlika vrednosti izvoza i uvoza, koja je određena domaćim I inostranim dohotkom, cenama i valutnim kursevima).

Agregatna tražnja se grafički prikazuje krivom agregatne tražnje (AD Curve), koja pokazuje međuzavisnost agregatne potražnje i opšti nivo cena, uz pretpostavku ceteris paribus. Kriva AD se prikazuje na dijagramu gde apcisa predstavlja ukupnu proizvodnju u makroekonomiji tokom jedne godine (veličina društvenog proizvoda Y), a ordinata opšti nivo cena (P).

 


Kriva AD je opadajuća, što ukazuje da će sa

porastom opšteg nivoa cena (P1) biti tražen manjeg obim ukupne proizvodnje (tačka A), tj. doći će do smanjenja tražnje za proizvodima i uslugama u makroekonomiji. I obrnuto, sa opadanjem opšteg nivoa cena (P2) će biti tražen veći obim proizvoda i usluga (tačka B). To je posledica efekta novčane ponude prema kojem povećavanje cena pri fiksnoj nominalnoj količini novca smanjuje realnu tražnju za robama i uslugama.

 

 

 

 

 

Funkcija i kriva agregatne ponude

Agregatnu ponudu čini veličina proizvodnje (ukupnost domaćih roba i usluga uvećanih za uvoz) u nacionalnoj privredi koje je nacionalni poslovni sektor voljan proizvesti i ponuditi pri datom nivou cena u određenom razdoblju. Funkciju agregatne ponude, dakle, pokazuje međuzavisnost između ukupne proizvodnje i nivoa cena. Agregatna ponuda zavisi od:

– potencijalne proizvodnje i
– nivoa troškova.

(1) Već smo videli da potencijalna proizvodnja (veličina potencijalnog društvenog proizvoda) predstavlja onaj nivo koji bi se ostvario kada bi faktori proizvodnje bili u potpunosti iskorišteni, uz stabilne cene (što podrazumeva prirodnu stopu nezaposlenosti).

(2) Ako troškovi inputa u proizvodnji rastu (npr. povećavanje plata, rast cijene goriva i sl.) doći će do porasta cena roba/usluga na tržištu i smanjenja agregatne ponude. Npr. ako se troškovi proizvodnje udvostruče i cene po kojima preduzeća nude proizvode će biti udvostručene.

Grafički se prikazuje krivom AS koja odražava međuzavisnost ukupne proizvodnje (domaćeg proizvoda) i opsteg nivoa cena, uz pretpostavku ceteris paribus. Kriva agregatne ponude je rastuća funkcija opsteg nivoa cena. Kriva AS je rastuća što znači pri višem nivou cena raste obim proizvodnje (tačkama P1, A, Y1) i obrnuto pri nižim cenama dolazi do opadanja proizvodnje (tačka P2 B Y2).

 

Ravnoteža AS-AD modela

CapturkePošto sve teži ravnoteži, tako i ove dve krive AS-AD se mogu naći uravnotežene i to se naziva makroekonomska ravnoteža ili ravnoteža privrede (economiy’s macroeconomicequilibrium) ostvaruje se na preseku krivih agregatnne potražnje iagregatne ponude u tački (C). U tom se preseku određuje ravnotežni domaći domaći proizvod i ravnotežni nivo cena. Kako su makroekonomska ponašanja zbir ponašanjadomaćinstava i preduzeća, makroekonomska ravnoteža je kombinacija opšteg nivoa cenai ukupne količine svih proizvoda i usluga u zemlji, pri kojoj niti kupci niti prodavci nežele promeniti svoje kupovine, prodaje ili cene.

 

 

 

 
Izvori:

  1. Frederic S. Mishkin  „Macroeconomics- Principles and Policy“ New York 2012
  2. N. Gregory Mankiw „Macroeconomis“ 7th edition, New York 2010
  3. N. Gregory Mankiw „Principles of Macroeconomics“ 6th Edition , New York 2008
  4. Prof. dr.Slobodan Komazec, prof. dr. Žarko Ristić „Makroekonomija: makroekonomska teorija i makro ekonomska alaliza“ Beograd 2011

 Miloš Predojević

 

1