Stagflacija je termin koji opisuje „savršenu oluju“ loših vesti u nacionalnoj ekonomiji: visoka nezaposlenost, spori privredni rast i visoka inflacija. Prvi put je upotrebljen 1965. godine u Britanskom parlamentu od strane pripadnika konzervativne partije Iain Macleod-a, u nameri da opiše tadašnje stanje u privredi Velike Britanije.

Reč „stagflacija“ nastaje spajanjem reči „stagnacija“ i „inflacija“. Kada privreda stagnira, to znači da se bruto domaći proizvod (GDP) – koji meri vrednost ukupne proizvodnje dobara i usluga u jednoj nacionalnoj privredi za period od godinu dana – ili smanjuje ili pak raste po veoma niskoj godišnjoj stopi. Logično, rezultat stagnacije je povećana nezaposlenost. Preduzeća otpuštaju radnike da bi smanjila troškove, umanjujući time kupovnu moć potrošača, a to za rezultat ima smanjenu potrošnju i još slabiji privredni rast ili još gore – negativnu stopu privrednog rasta.

Međutim, treba napomenuti da je recesija normalan deo makroekonomskog ciklusa. Svaka ekspanzija izaziva recesiju i kontrakciju, a svaka kontrakcija izaziva oživljavanje i ekspanziju privrede, u lancu koji se stalno ponavlja. Ali evo ključne razlike između recesije i stagflacije: produženi period niskog privrednog rasta prati visoka stopa inflacije. Inflacija predstavlja pojavu povećanja cena dobara i usluga, ali takođe se može objasniti i kao pad kupovne moći domaće valute. Ovde treba reći da niska inflacija (do 5 % na godišnjem nivou), čak i koristi privrednom rastu. Međutim, situacija je drugačija kada stopa inflacije pređe tu zamišljenu granicu.

Zbog toga je stagflacija toliko opasna. Zamislite scenario u kome imate pad ekonomske aktivnosti i visoku inflaciju. Sa povećanom nezaposlenošću, potrošači imaju manje novca da troše. Kada se tome doda i inflacija, novac koji stvarno imaju vredi manje i manje svakog dana.

Postavlja se pitanje: Koji su uzroci stagflacije?

Ekonomisti nude dva dominantna objašnjenja:

  1. Stagflacija može nastati zbog tzv. „negativnog šoka“ na strani ponude (rast cena sirovina, nominalnih zarada ili pad produktivnosti). Tipičan primer su naftni šokovi 1970-ih godina prošlog veka.
  2. Neodgovarajuća makroekonomska politika takođe može uzrokovati pojavom stagflacije. Na jednoj strani, centralne banke mogu izazvati inflaciju preteranim povećanjem novca u opticaju, a vlada može izazvati stagnaciju preteranom regulacijom tržišta dobara i rada.

Sve do 1960-70-ih reč stagflacija nije ni postojala. Smatralo se da postoji trade-off između nezaposlenosti i inflacije. Kada je nezaposlenost bila niska, inflacija je rasla i obrnuto (Filipsova kriva). Zbog toga se u posleratnom periodu monetarna politika (čiji je nosilac centralna banka države) mnogih zemalja sveta zasnivala na držanju inflacije na relativno visokom nivou (politikom „jeftinog novca“ – niskom referentnom kamatnom stopom, niskom stopom obaveznih rezervi), kako bi stopa nezaposlenosti ostala veštački niska.

Države su neprestano naduvavale novčanu masu u opticaju kako bi povećale tražnju, time doprinoseći rastu cena. Radnici su, primećujući rast cena, očekivali da se i njihove zarade takođe povećaju. Neko vreme su poslodavci bili spremni pa povećaju plate, ali onda su cene počele da rastu brže od zarada. Radnici nisu bili spremni da ponude svoj rad za niže realne zarade, pa je nezaposlenost porasla. Zatim je usledio i prvi naftni šok 1973. godine, koji je višestruko pogoršao problem.

Iz prethodnog zaključujemo da je stagflacija 1960-70-ih godina bila posledica kako neodgovarajuće makroekonomske politike, tako i „negativnog šoka“ na strani ponude.

Kako predvideti i sprečiti stagflaciju?

Odgovor na ovo pitanje nije lako dati. Kako bi se sprečila stagflacija, centralna banka jedne zemlje mora precizno da predvidi stanje privrede, kako na kratak, tako i na dugi rok. Imaju težak zadatak identifikovanja „kritične tačke“ – momenat kada privreda izlazi iz recesije – i bas u tom trenutku da pocne sa postepenim povlačenjem novca iz opticaja. Ovo zahteva perfektan tajming. Ako centralna banka npr. poveća referentnu kamatnu stopu ranije, to može sprečiti oživljavanje privrede. Ako je poveća prekasno, posledica će biti pregrejana ekonomija prevelikom količinom novca.

 

Ivan Cvetković

 

Izvori: 

  1. http://www.scribd.com/doc/149147960/Stagflation-is-Term-That-Describes-A,
  2. http://en.wikipedia.org/wiki/Stagflation
  3. Kitanović, D., Golubović N., Petrović D., Osnovi ekonomije, Ekonomski fakultet Niš

 

0