Ekonomije Nemačke, Francuske i Italije – tri najveće u evrozoni – posrću. Proizvodnja u Nemačkoj je zapravo ostvarila pad u drugom kvartalu. Isto važi i za Italiju, drugi kvartal za redom. (Da li je ovo nastavak prethodne recesije u Italiji ili početak nove, vrlo je diskutabilno.) Evropska centralna banka je predviđala jednoprocentni privredni rast u evrozoni. Kako stvari stoje, prognoze će sigurno biti promenjene ovog ili sledećeg meseca.

Sumorne performanse evropske ekonomije u drugom kvartalu ove godine su rezultirale obnovljenim pozivima Evropskoj centralnoj banci da primeni mere usmerene ka podsticanju inflacije. Međutim, primer Švajcarske govori da problemi evropske ekonomije potiču od pogrešnog makroekonomskog menadžmenta, a ne od jednostavnog nedostatka porasta cena.

Prethodne četiri godine, potrošačke cene u Švajcarskoj su na godišnjem nivou rasle ispod jednog procenta. Čak je u 2012.-oj i 2013.-oj zemlja doživela deflaciju. I pored toga, njena ekonomija je stabilno rasla, a ove godine se očekuje privredni rast od 2 %. Stopa nezaposlenosti je ispod 3.2 %.

Ovakvo fenomenalno stanje se duguje porastu produktivnosti: Kada se povećava proizvodnja po satu, privreda može da raste bez inflacije. Preko toga, balansiran državni budžet i i nizak javni i spoljašnji dug su doprineli održavanju troškova finansiranja na niskom nivou. Švajcarska takođe ima najveću štednju po domaćinstvu u razvijenom svetu i jedan od najnižih Gini koeficijenata, što upućuje na relativno nisku ekonomsku neravnopravnost.

Zdrav razum je možda najvredniji resurs Švajcarske, zemlje koja nije bogata prirodnim resursima. To se ogleda u stimulativnom poreskom sistemu i u direktnoj demokratiji, u kojoj se predlozi populista odbijaju na referendumima. Ovaj nesumnjivi kvalitet Švajcaraca se prepoznaje i u njenoj spoljnoj politici, kao što je njen odnos prema mešanju Rusije u Ukrajini. Oni jesu uveli sankcije nekim ruskim državljanima i kompanijama, ali nisu otišli korak dalje. Odbili su da uvedu sankcije u pojedinim sektorima, kao što su to učinile SAD i EU. Na taj način biće izuzeti iz predstojećeg trgovinskog rata i neće trpeti posledice. Zapravo, neki Švajcarski izvoznici će i profitirati: Rusija je zabranila uvoz francuskog, ali ne i švajcarskog sira.

Najveći problem Švajcarske jeste to što je njen plodotvoran menadžment napravio od njene valute svratište u teškim vremenima. To utiče na stalno postojanje pritiska na povećanje vrednosti švajcarskih franaka, što posledično smanjuje konkurentnost švajcarskog izvoza i povećava uvoz. Švajcarska centralna banka je prinuđena da drži referentnu kamatnu stopu na nuli i da interveniše da bi održala evro iznad vrednosti od 1,2 franaka.

Ako Švajcarci mogu tako dobro da funkcionišu uprkos deflaciji, zašto se Evropa nje  toliko plaši? Studija ekonomista zaposlenih u Federalnim rezervama SAD izvršena 2004. godine govori da su takvi strahovi preuveličani. Naime, ona pronalazi vezu između deflacije i depresije samo za vreme Velike svetske ekonomske krize tridesetih godina prošlog veka u SAD.

Richard Woolnough, jedan od najbolje plaćenih finansijera u Londonu, je izjavio sledeće: „Ne mislim da je deflacija loša. Smatram da je to dobra stvar. Na primer, ako neko odradi neki posao u Vašoj kući i naplati Vam manje nego prošlog puta, to je dobro. Postoji dobra i loša deflacija, kao što postoji dobra i loša inflacija.“ Zatim je pomenuo Švajcarsku kao ekonomiju koja ima nisku (skoro nultu) inflaciju i dobar privredni rast.

Možda je to zapravo primer koji treba slediti.

 

Ivan Cvetković

 

Izvori:

https://www.credit-suisse.com/ch/en/news-and-expertise/news/economy/switzerland.article.html/article/pwp/news-and-expertise/2013/09/en/swiss-economy-2014-still-in-super-cycle.html

http://www.bloombergview.com/articles/2014-08-14/europe-s-economy-is-broken

http://www.bloomberg.com/news/2013-11-28/swiss-economy-grows-more-than-forecast-on-exports.html

 

 

0