Nova godina je jedan od najomiljenijih praznika, a ujedno i najstariji. To je vreme dobrog raspoloženja, prazničnih čestitki, veselja, radosti i poklona. Podjednako joj se raduju i stari i mladi, i oni koji kupuju poklone, kao i oni koji pripremaju. Prvi put obeležena je u drevnom Vavilonu pre oko 4000 godina i od toga dana pa do danas promenilo se mnogo običaja i načina za proslavu ovog praznika. Međutim, neki naučnici smatraju da su prvi počeli da je slave Kinezi, drugi da su to bili Rimljani ili Germani.

Prema antičkim autorima, proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, i tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi menjali su se i kalendari i načini računanja vremena, pa i dan kada se dočekuje Nova godina. Stanovnici starog Rima prvi su proslavljali Novu godinu 1. januara i za njih je ona bila simbol početka novog života i novih nada za budućnost. Sudeći po predanju, i Germani su u nečemu bili prvi – naime, preci današnjih Nemaca smatrali su da na jelki živi „šumski duh“, zaštitnik prirode, pa su stari ratnici za novogodišnju noć odlazili u šumu da ga umilostive. Kasnije su počeli da donose jelke kućama, pa je tako ovo drvo ušlo u u domove kao simbol Nove godine.

Različite kulture i religijski sistemi imaju različite običaje vezane za doček Nove godine.  Ipak, gregorijanski kalendar danas se iz praktičnih razloga koristi u gotovo celom svetu.Svaka zemlja ima svoje novogodišnje običaje: Španci, na primer, u ponoć jedu grožđe i to po 12 zrnaca grožđa da bi bili srećni svih 12 meseci u godini. Grci jedu kolač u kojem se nalazi novčić, koji u Novoj godini donosi sreću – prvo parče hleba je za malog Isusa, drugo za oca kuće, a treće za kuću, a ako se novčić nađe u trećoj kriški, te godine će rano doći proleće, a porodica se može nadati sreći cele godine.

Japanci doček Nove godine obeležavaju ceo dan. Oni počinju u jutarnjim satima kada čišćenjem kuća, procesom poznatim kao „ousouji“, simbolično „teraju prašinu“ iz prošlosti i pripremaju dom za uspešnu novu godinu. Završni čin proslave u Japanu je slušanje zvonjave sata koji se oglašava 108 puta čime se smatra da je oterana nesreća, nezadovoljstvo i sebičnost.

Tradicija da se u novogodišnjoj noći napravi buka potiče još iz srednjeg veka kada su ljudi zveckajući išli ulicama kako bi rasterali zle duhove. Kasnije su na red došli bubnjevi, crkvena zvona i svi drugi instrumenti.

U Brazilu pored neverovatnih žurki za doček, kada je poznata plaža Kopakabana puna posetilaca, postoje i tradicije koje obavljaju žitelji te zemlje čime pozdravljaju sledeću godinu.

U toj zemlji je običaj da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi. Nakon slavlja u ponoć uz muziku, vatromet i večeru, Brazilci odlaze na plažu gde preskaču „sedam talasa“, bacaju cveće u okean, dok neki pale sveće u pesku što predstavlja drevne rituale koji treba da donesu sreću i bogatstvo u narednoj godini.

U nekim gradovima Kolumbije, porodice simbolično slave odlazak stare i dolazak nove godine, zabavljajući se lutkom. Velika, muška lutka predstavlja staru godinu, a članovi porodice umotavaju je u različite materijale i na kraju, tačno u 12 sati, zapale. Ponekad se u lutku stave petarde i obavezno stare stvari koje porodici više nisu potrebne. To su stvarčice koje nas podsećaju na tužne uspomene i nešto što želimo da zaboravimo. Paljenje tih stvari simbolično znači da se ostavljaju sve loše stvari iz stare godine i pozdravlja je nova, srećnija godina.

Nemcima je nezamisliva novogodišnja noć bez vatrometa, dok Britanci strepe ko će im prvi doći u goste, jer, prema starim verovanjima, to znači koliko će imati sreće u novoj godini. Ako im u goste dođe muška osoba sa poklonima, pravi su srećkovići, ali je loše ako je prva gošća ženska osoba.

Na Novu godinu u Kini sva su vrata ukrašena nečim crvenim, jer je crvena boja simbol sreće i veselja. Iako sve porodice pripremaju slavlje na novogodišnju noć, iz domova se sklanjaju svi noževi na 24 sata, da se niko ne bi povredio jer bi ta nezgoda značila da je ta osoba „prerezala“, odnosno sprečila porodičnu sreću u predstojećoj godini. S obzirom na to da se dolazak Nove godine koristi i za obilazak dalekih rođaka, veliki broj ljudi kreće na putovanje, što dovodi do gužvi u saobracaju zemlje koja ima 1,3 milijarde ljudi. Nekoliko dana pre dolaska Nove godine svaka porodica ubrzano i detaljno čisti svoju kuću, kako bi iz nje izbacila nesreću. Vrata i prozori se dekorišu ukrasima od hartije koje tretiraju teme sreće, bogatstva, dugovečnosti i srećan brak sa mnogo dece.Nekada su Kinezi na taj dan prinosili darove bogovima, a noć u kojoj se proslavlja dolazak Nove godine provodi se u krugu porodice.

Iako se toliko razlikujemo, u različite stvari verujemo i drugačije ih obeležavamo ipak nas spaja jedna stvar- Nova godina koja će označiti novi početak.

 

 

Jovana Krstić

 

Izvor: Novosti.rs

 

0