Društvene mreže su postale sastavni deo naših života, tako da je svako od nas bar jednom obratio pažnju na čuvene tokene, koji nam u više navrata, u slučaju nedostatka, prave problem oko raznih aplikacija. Međutim, pretpostavimo da ne znaju svi o čemu je zapravo reč.

Token je, u stvari, vrsta digitalnog žetona (posebna vrsta elektronskog podatka) koja fizičkim licima olakšava elektronsku trgovinu i čini je bezbednom (dok kod pravnih lica taj proces olakšavaju Smart kartice).

Što se istorije tokena tiče, verovali ili ne, nekada su postojali tokeni koji su bili rezervisani samo za kafoljupce. Veliki požar u Londonu 1666. godine uspeo je da zahvati i  poprilične zalihe kafe. Jedan od kafedžija, Džejms Far, vlasnik kafedžinice Duga, u čast preživljavanja njegovih zaliha kafe i njega samog, počeo je da kuje tokene. Ovi su novčići predstavljali jedne od prvih tokena koje su kovale kafedžije. Uglavnom su imali simbol ruke koja sipa kafu iz džezve u šolju. Far je svoje tokene zamislio tako da prikazuju dugu koja se pomalja iza oblaka velike vatre, što simbolizuje njegov život i opstanak Duge.  Sa druge strane na novčiću je pisalo: In Fleet Street – His Half Penny. Pored Farovih novčića, postojali su i The Climax, Morat Yo Great, Mary Lang, Androw Vincent…

U poslednje vreme mnogo se govori o zaštiti podataka, posebno o zaštiti onih podataka koji se razmenjuju preko interneta. Najosetljiviji su, naravno, oni koji se tiču novčanih računa. Korišćenje lozinki se dosad pokazalo kao najslabiji, tzv. jednofaktorski način zaštite, jer je vrlo lak za „probijanje“. Nešto čvršća je šifra koju vam dodeli sam sistem, kao što je npr. PIN ili LIB broj, ali njih korisnik obično zaboravi. Još gore, korisnici imaju običaj da ih zapisuju u mobilne telefone, na papiriće koje drže pored kompjutera ili jednostavno dozvoljavaju kompjuteru da sam zapamti lozinku kako je ne bi iznova ukucavali.

Složićete se da je u današnje vreme zaista potrebna mnogo stabilnija zaštita, koja ne može lako biti probijena. Kao idealno rešenje nameću se tokeni. Verovatno ste već imali prilike da se susretnete sa tom stvarčicom, ne većom od upaljača (podseća na privezak za ključeve), koju ćete prepoznati tako što se na njenom malom displeju smenjuju šestocifreni brojevi. Brojevi se menjaju na svakih desetak sekundi. Upravo ti brojevi predstavljaju šifru koja će biti drugi faktor zaštite, dok je prvi vaša lozinka, pa je stoga ovakav sistem – dvofaktorski. Samo nekolicina domaćih banaka je uvela ovakav sistem zaštite (uglavnom RSC SecurID sistem). Međutim, banke još uvek ne preporučuju sa oduševljenjem ovaj izum, što možemo pripisati navici, sve dok država ne usvoji dugo očekivani zakon po kome će tokeni biti ne samo preporučeni već i obavezan vid autentifikacije.

Aleksandra Božanić

0