Neprikosnoveni, ali i nekrunisani kraljevi satire u srpskom novinarstvu, urednici Njuz.net-a, 19. februara od 16 sati će biti gosti Filozofskog fakulteta u Nišu. Momci koji u saradnji sa Zoranom Kesićem rade na izradi šaljive emisije ,,24 minuta’’ održaće tribinu pod nazivom “Satira u medijima”. Pred dolazak u Niš, za Kapital magazin je govorio Marko Dražić, urednik i jedan od osnivača prvog srpskog satiričnog portala – Njuz.net.

 

Šta je to što srpsku medijsku scenu izdvaja i čini „posebnom“ ?

Izdvaja je to što je veoma zabavna, ponajviše zbog ponašanja naših političara. Naravno, i način na koji mediji prilaze temama je specifičan, ali “posebnost” domaćih medija na prvom mestu polazi od političara. Njuz je neko vreme sarađivao sa hrvatskim magazinom “Forumom” i zbog toga smo mesecima pratili hrvatske portale, pa smo imali priliku da se uverimo koliko njihovi političari u poređenju sa našim umeju da budu jako dosadni, što se onda prenosi i na medije.

Kako bi opisao političku scenu u Srbiji?

Ako treba da je ukratko rezimiram – zabavna i inspirativna kada se bavite mojim poslom.

Koje su ti omiljene bajke koje nam obećavaju političari?

Kad sam bio mali voleo sam bajku “Čardak ni na nebu ni na zemlji”, pa mi je zato Beograd na vodi trenutno omiljena, jer njegova sudbina deluje kao da će biti negde između neba i zemlje.

Koliko Njuz.net slušaju ljudi, a koliko prisluškuju? Da li vas osim nekoliko stotina hiljada običnih ljudi prati i neko značajniji?

Često načujemo da nas prate pojedini političari, a ako nas nešto nervira to je kada se političari smeju na tekstove čiji su oni glavni akteri, što znamo da se nekoliko puta dešavalo.

Šta je po tvom mišljenju teži posao u Srbiji danas: Urednik satiričnog veb-portala ili menadžer železare?

Teže je biti urednik satiričnog portala jer ljudi tada od tebe imaju neka očekivanja i možeš da ih razočaraš. Od menadžera železare niko ništa ne bi očekivao, jer niko nema ideju šta bi on mogao da uradi.

Hoće li Dačićevo predsedavanje OEBS-om doneti Srbiji neke nove mogućnosti kao što su recimo Olimpijske igre, nakon kojih naravno sledi grčki sindrom?

Dačićevim predsedavanjem ćemo dobiti priliku da ga češće slušamo kako priča engleski što je sasvim dovoljno za početak. Ipak, ne treba dovoditi u pitanje Dačićev šarm, koji mogu da osete čak i ljudi koji ga ne razumeju, tako da ne bih isključio mogućnost da Beograd dobije organizaciju Olimpijskih igara, što bi i njemu lično bila prilika da na otvaranju otpeva Miljacku pred rekordnim auditorijumom.

Dokle ćete više da trpite onog Kesića? Vi se ubijate od posla da smislite fore, a on se slika.

Najveći razdor sa Kesićem se desio kada nam je rekao da ćemo se zajedno slikati za Bazar, ali nas na kraju nije pozvao na snimanje, pa su u časopisu izašle samo njegove fotografije. Verovatno je želeo da žene gledaju samo njega. Ako smo tu krizu nekako pregurali, izdržaćemo i sve ostale probleme. Sa Kesićem se dobro slažemo jer niko od nas nije imao ambiciju da bude ispred kamere, ponajviše jer niko od nas ne ume da izgovori “budale” tako efektno kao on, što je, da se ne lažemo, preduslov za uspeh naše emisije. Ali, ostaje taj neprežaljeni Bazar.

 

Miloš Marković 

 

 

 

0