Udar groma je prirodna pojava koja predstavlja ozbiljnu pretnju po život čoveka. Zato je potrebno pridržavati se preporuka vezanih za ponašanje u toku nevremena, ali se i osloboditi predrasuda i strahova kojima smo skloni. Dodatne informacije uvek dobro dođu, uz poneku zanimljivost koja ostaje u pamćenju.

Uobičajena je, na primer, predrasuda da grom u jedno mesto ne može da udari dva puta i da pogođena oblast predstavlja bezbednu zonu. To, jednostavno, nije tačno, i grom može u svakom trenutku ponovo da pogodi. Pogrešno je i mišljenje da se čoveku kojeg je udario grom ne sme prilaziti – treba ga, što bezbednije, pomeriti na sigurno, pošto on sam nije izvor elektriciteta i sme se dodirivati.

Mnogi se udara groma preterano plaše – ljudi, psi, mačke… Astrafobija ili astrapofobija je stručni naziv za fobiju, odnosno neosnovani strah od nepogode sa grmljavinom kada je osoba na sigurnom, gromobrani svuda unaokolo, a opasnost minimalna. U Sjedinjenim Američkim Državama astrafobija je fobija koja je čak treća po učestalosti, odmah iza akrofobije (straha od visine) i zoofobije (straha od životinja). Interesantan je podatak da su i za pse koji su razvili astrafobiju predviđeni specijalni vidovi psihoterapije.

Udar groma se može preživeti više puta, Roj Saliven je dokaz…

Još jednom da naglasimo – dobro je biti oprezan i obavezno treba preduzeti sve mere zaštite. Statistika kaže da je smrtni ishod u slučaju udara groma između 10 i 30%, a da povrede sa dugoročnim posedicama ima do 80% pogođenih.

Pored manjeg procenta onih koji se brzo oporave, zabeleženi su, međutim, i slučajevi ljudi koji su preživeli bez većih posledica više udara groma. Rekorder je Roj Saliven, američki rendžer u Šenandoa nacionalnom parku, u državi Virdžinija, koga je grom pogodio čak sedam puta.

Zanimanje gospodina Salivena sigurno je jedan od uzroka njegove izloženosti nepogodama – park prirode na istoku zemlje bio je i danas je mesto čestih kiša sa grmljavinom. Šta je, međutim, razlog da on nije imao značajnije posledice ni posle sedam udara groma? Odgovor spada u domen onoga što jednostavno nazivamo srećom.

Evo i situacija u kojima se Roj Saliven našao, kao ilustracije za zainteresovane kako udar groma zapravo izgleda.

Prvi put se to dogodilo 1942. godine, kada se Roj sakrio u kulu osmatračnicu sa koje se nadgleda nacionalni park i koja u to vreme nije imala gromobran. Objekat je pogođen više puta, a kako je iznutra bio šupalj, gromovi su stizali i do njega. Uplašen, istrčao je napolje i grom ga je u tom trenutku pogodio u kuk, prošao celom dužinom noge do palca, napravio rupu u njegovoj cipeli i opekotinu.

Drugi put, 1969. godine, grom ga je udario kroz otvoren prozor kamiona, skrenuvši sa susednog pogođenog drveta. Roj je ostao nakratko bez svesti, sa sprženim obrvama, trepavicama i kosom, a imao je sreće jer se kamion, koji je nastavio da se kreće, zaustavio na ivici provalije. Samo godinu dana kasnije grom ga je udario u rame, odbivši se ovoga put od obližnje trafo satnice i ponovo izazvavši opekotine.

Pošto je pogođen posle samo dve godine još jednom, i to u unutrašnjosti rendžerske stanice, kada je jedva uspeo da ugasi vatru koja mu je zahvatila kosu, Roj se ozbiljno uplašio. Izgledalo je kao da na neki način privlači gromove, pa je svuda nosio kanticu sa vodom.

Strah je postao još veći kada je posle godinu dana jedan oblak bukvalno počeo da ga prati. Video je munju koja ga udara u glavu, spušta se niz levu ruku i nogu, kida mu cipelu i preskače na desnu nogu ispod kolena. Roj je bio dovoljno svestan da se polije po glavi vodom. Posle tri godine još jednom ga je oblak “pratio”, uz udar koji mu je povredio članak.

Poslednji udar groma Roj Saliven je doživeo 1977. godine dok je pecao na ribnjaku. Grom ga je pogodio u glavu, spržio mu kosu, grudi i stomak. I dok je nastojao da se domogne automobila, pojavio se medved koji je pokušao da mu otme ribu. Roj ga je udario štapom i oterao, uz kasnije tvrdnje da je na svom rendžerskom radnom mestu bar dvadesetak puta uradio isto.

Svih sedam udara groma dokumentovani su zapisima u nacionalnom parku i izveštajima lekara. “Čovek-gromobran”, kako su Roja u šali nazivali, i danas se nalazi u Ginisovoj knjizi rekorda i nema nagoveštaja da se nekome u svetu dogodilo išta slično.

Udar groma više puta se, dakle, može preživeti…

… ali nesrećna ljubav nekada ne

Za ljubav se kaže da “pogađa kao udar groma”. Moglo bi se, stoga, reći da svoj osmi udar groma Roj Saliven nije preživeo. Izvršio je samoubistvo u sedamdeset prvoj godini – zbog jedne žene.

Naravoučenije bi na kraju ove priče moglo da glasi: čuvajte se groma, ali i ljubavi… O tome, ipak, nekom drugom prilikom…

Foto: Flickr

0