Jezero, božanstvena priroda, prelep ambijent za odmor, rekreaciju i uživanje, odveli su mnoge posetioce na ovo divno mesto. Za one koji ga još uvek nisu posetili, vreme je da to učine. Samo jezero se nalazi u jugoistočnoj Srbiji na teritoriji opštine Surdulica, na 1210 m nadmorske visine. Vlasinsko jezero je najveće veštačko planinsko jezero u Srbiji. Tri glavna pravca preko kojih je moguće doći do Vlasinkog jezersa su Beograd – Vlasina (342km), Beograd – Vladičin Han – Vlasina (365km), Makedonska granica – Vlasina (102 km), Bugarska (Sofija) – Vlasina (117 km)

Na jezeru vlada subplaninska klima sa kratkim, suvim, vlažnim letima i hladnim zimama. Najhladniji mesec je januar, dok su juli i avgust najtopliji.Vlasinsko jezero se prostire na površini od 15km2 i sa najvećom dubinom od 35m. Kao takvo, u njega se svakog minuta slivaju po dva kubika vode. Sliv jezera čini nekoliko reka od kojih se izdvajaju Vlasina, Vrla, Lisinska reka i druge.

Jezero okružuju brojni zalivi koji su pogodni za plaže, zatim za smeštaj čamaca i brojne sportove na vodi. Vodena zapremina jezera iznosi 165 miliona m3 vode, koje se konstantno puni od strane brojnih potoka, rečica i reka. Vlasinsko jezero pripada grupi hladnih jezera, gde je prosečna godišnja temperatura vode 9⁰C, pri čemu je maksimalna u avgustu 18⁰C, a najniža u januaru 0,9⁰C.

Jezero obiluje ribljim potencijalom, pri čemu se naročito izdvajaju ohridska, potočna i kalifornijska pastrmka, šaran, som, babuška, grgeč i sl.

Turistička ponuda na Vlasinskom jezeru se sastoji od širokog spektra mogućnosti za aktivan odmor, gde se izdvaja pešačenje i planinarenje oko jezera ili na planinskim vrhovima koji okružuju jezero, veslanje, branje pečuraka, lekovitog bilja i borovnica. U zimskom periodu postoje brojne utabane staze na kojima mnogi skijaši početnici mogu da vežbaju svoje prve skijaške korake. Od organizovanih manifestacija se posebno izdvajaju Vlasinsko leto, zatim takmičenja u pecanju i kuvanju riblje čorbe „Zlatni kotlić“, „Zlatne ruke“ i „Džipijada“. Od smeštajnih kapaciteta treba pomenuti hotele „Vlasina“, „Jezero“ i „Narcis“, zatim odmarališta Vlasinskih hidroelektrana, kao i brojne vikendice koje nude privatni smeštaj po povoljnim cenama.

U okruženju samog jezera prostiru se planine Čemernik, Gramada, Besna Kobila i Vardenik. Svakako najveću draž jezeru daje bogata flora i fauna. Divlji konji, klisure, vodopadi, preko 400 izvora sa besprekorno čistom vodom jesu samo neke karakteristike koje krase ovo mesto tokom čitave godine. Sama lepota učinila je jezero i  predeo oko njega turističkom destinacijom izuzetnih odlika. Letnja temperatrua ne prelazi +30C, dok su zime veoma oštre sa temperaturom i do -20C.

 

Svakako jedna od glavnih karakteristika jezera jesu i plutajuća ostrva koja su nastala od biljnog sveta.  To su ostrva sa potpunom vegetacijom i jedinstvena su u svetu, jer plutaju uz pomoć vetra i to prilikom podizanja nivoa jezera. Ova lepota je pod zaštitom države tako da su uspostavljena tri režima zaštite. Najstrožim rezimom  zaštićena su ostrva Stratorija i Dugi Del i spadaju u I stepen zaštite. Drugi režim zaštite odnosi se na 9 lokacija koje predstavljaju staništa ugroženih i retkih biljnih vrsta, tj staništa vredne ihtiofaune (ribe) i retke ornitofaune (ptica). Pod posebnim režimom zaštite nalaze se ploveća ostrva.
Kako je jezero nastalo? U prošlosti, na današnjem mestu jezera bila je Vlasinska tresava i to najveća u Srbiji. Međutim, usled subplaninske klime, pri niskim temperaturama dolazi do isparavanja vode koja se akumulirala od padavina i pritoka iz potoka. Tako je nastala najpre močvara, dok je truljenjem organskog sveta nastao treset koji se može videti na obalama jezera. Vlasinsko jezero je veštačko i nastalo je izgradnjom brane i akumulacije na mestu isticanja reke vlasine iz Vlasinske tresave. Izgradnja brane otpočela je 1946.god, a završena 1949, dok je izgradnja hidroelektrane trajala do 1958. godine.

Na Vlasinskom jezeru delimično je zastupljen i omladinski turizam, dok mnoge škole izvode nastave u prirodi. Veliki broj sportista dolazi na pripreme ovde. Ne sme se zanemariti značaj Vlasinkog jezera u pogledu zdravstvenog turizma jer je klima posebno pogodna za anemične osobe ( postiže se poboljšanje krvne slike). Na osnovu istraživanja kod osoba koje borave na jezeru 10 dana utvrđeno je da te osobe imaju znatno povećan broj crvenih krvnih zrnaca i povećan hemoglobin. Zato, topla preporuka za sve one koji su željni odmora Vlasina je pravo mesto za to. A sa dobrim društvom odmor je zagarantovan.

Aleksandra Marinković 

 

0