Iako nas je genijalni Martin Skorseze ponovo  ostavio bez daha svojim “Vukom sa Volstrita”, ova adaptacija biografije brokera Džordana Belforta je samo jedno u nizu ostvarenja koja se bave famoznim Volstritom.

Šta zapravo predstavlja ta čuvena ulica?

Volstrit je ulica na Menhetnu u Njujorku, duga gotovo kilometar. Smatra se da je dobila naziv po zemljanom zidu koji je postojao u Nju Amsterdamu kako bi štitio građane od upada Indijanaca i Engleza koji su težili kolonijalizaciji ovog područja. U 18.veku, današnji simbol moći i finansija, nije imao namenu sličnu današnjoj. Predmet tadašnje razmene bili su robovi pa je ovo Volstritu, početkom 18.veka, donelo ulogu prvog organizovanog tržišta robovima. Ovaj brokerski centar odigrao je i važnu političku ulogu kada je 1789. Džorž Vašington inaugurisan.

Najpre su na ovom prostoru dominirale rezidencije i preduzeća koja su ih okruživala pa je ovakvo urbanističko uređenje predstavljalo otežavajuću okolnost za vlasnike preduzeća jer nisu mogli da obavljaju svoj posao u najboljoj meri. Kasnije, otvaranjem Eri kanala, početkom 19,veka, Volstrit postaje “prestonica novca” u Americi.

Osim što definiše finansijsku arhitekturu, Volstrit je velelepni finansijski distrikt. Raspored ulica ne stvara mrežu sastavljenu od pravougaonih oblika, a ulice su široke taman za jednu kolovoznu traku. Čitav ovaj prizor može nekad vizuelno izgledati kao neki veštački kanjon. Fasade velelepnih građevina su dosta razrađene, što nije slučaj sa modernijim oblakoderima a Svetski trgovinski centar je često bio na meti estetičara jer je spoljašnost ovih dveju kula podsećala na  dve kutije.

Ključna tačka u ovom okruženju, koje je reprezent biznisa, novca, akcija i sedište gospodara svetskih finansija je Njujorška berza (NYSE). Uslov Njujorške berze bio je da brokerske kuće moraju da grupišu svoje kancelarije na Volstritu kako bi bila moguća fizička razmena potrebnih dokumenata. Međutim, razvojem tehnologije i elektronskog načina komunikacije, ovaj uslov je mogao biti izbegnut.

Osim  što je finansijski centar, Volstrit je i prava turistička atrakcija u Njujorku. Turistička trasa obuhvata posete muzejima i diskusije o raznim domišljatim finansijerima koji su umeli da iskoriste rupe u zakonu. Sve ovo oplemenjuje se raznim improvizacijama i  uličnim predstavama plesača i animatora. Ono što je možda najzanimljivije turistima je da ovaj distrikt bukvalno leži na zlatu jer se trezori nalaze na podzemnim nivoima.

U očima javnog mnjenja, Volstrit je i izvor kontroverzi, finansijskih prevara i pohlepe. Razni antropolozi vršili su istraživanja  fenomena Volstrita koji su u kulturološkom smislu od velikog značaja. Naime, predmet istraživanja je bila pohlepa i enormno visoke plate zaposlenih. Medjutim, oni opravdavaju svoje visoke zarade jer smatraju da je u američkoj kulturi respektibilno znati kako da zaradite novac i da je to ono što ih determiniše.

Veliki slom Volstrita poznat je u finansijskoj istoriji kao “Crni utorak” i desio se nakon “Crnog četvrtka” koji označio početak Velike depresije. Godina 2008. ostaće zapamćena kao godina koja je na površinu izbacila događaje koji će dati pečat narednim godinama. Ovo se pre svega odnosi na one skrivene opruge američke ekonomije koje su rezultirale slomom Vol-strita i proizvele „cunami“ globalne ekonomske krize koja će, kao što se već vidi, izazvati i dalekosežna politička i geopolitička previranja na planeti.

Iako danas predstavlja ekonomski motor kako Amerike tako i globalne ekonomije, dinamični procesi globalizacije nameću tendencije promene u sferi finansijskih centara. Nedavno je turski predsednik izneo procenu kako bi Turska do 2050. mogla da postane najjača evropska ekonomska sila, a da će Istanbul dobiti novi finansijski centar koji će zaseniti njujorški Volstrit. Na 70 hektara u azijskom delu grada biće podignut kompleks vredan 2.6 milijardi dolara.

Izvori: wallstreetwalks.com, nyse.nyx.com

Jovana Kostić

 

0