Najčešći obligacioni ugovor između bračnih drugova je ugovor o poklonu. Ugovorom o poklonu  prenosi se pravo svojine ili neko drugo pravo iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica bez naknade. Na ugovor o poklonu zaključen između supružnika pre ili u toku zaključenja braka primenjuju se pravila obligacionog prava(lex generalis) i odredbe Porodičnog zakona(lex specialis).

U slučaju razvoda ili poništenja braka moguće je da jedan ili oba supružnika zahtevaju vraćanje učinjenih poklona. Supružnici se ne mogu punovažno odreći prava da u slučaju poništenja ili razvoda braka ne traže vraćanje poklona jer bi se time isključila primena imperativnih normi.

U pravnoj nauci je opravdano istaknuto da su pokloni iz posebne imovine veoma retki. Mali broj bračnih drugova, pored zajedničke, ima i posebnu imovinu, a još manji broj bračnih drugova iz te imovine čini poklone. Stoga se pokloni najčešće čine iz zajedničke imovine.

Uobičajeni pokloni koji su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života- ne vraćaju se(član 190.st.1.PZ)

Izuzetno od ovog pravila, u slučaju razvoda ili poništenja braka, poklon se vraća poklonodavcu:

  1. ako su poklon supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajednice života u braku
  2. ako je predmet poklona nesrazmerno velike vrednosti u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika.

Da li je predmet poklona nesrazmerno velike vrednosti faktičko je pitanje o kome sud vodi računa u svakom pojedinom slučaju. Tako je za osiromašenog bračnog druga zlatna ogrlica ili niska dukata poklon velike vrednosti, a za bogatog ne predstavlja veliku vrednost putnički automobil, vikendica i sl. iako su i to pokloni velike vrednosti.

Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku(a ne u vreme kad je donesena presuda o razvodu braka ili poništenju ili kad je presuda o tome postala pravosnažna itd.). Umesto otuđenih poklona raniji bračni drug dužan je vratiti novčanu vrednost ili za nju primljenu stvar.

Poklonodavac može u bilo koje vreme, posle razvoda ili poništenja braka, da zahteva vraćanje poklona, što će stvoriti neizvesnost u odnosima poklonodavca i poklonoprimca. Čl.291 st.3. ZBPO Hrvatske propisao je da se vraćanje poklona(dara) može tražiti najkasnije u roku od jedne godine od prestanka braka. Takvo rešenje je primereno životu i treba ga uneti u naše pravo.

 

PRAKSA  SUDOVA

• Napuštanje bračne zajednice ubrzo po prijemu poklona nesrazmerne vrednosti, može biti razlog za opoziv poklona. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4589/94 од 31. avgusta 1994. godine)

• Ugovor o poklonu može biti poništen i zbog mana u pogledu pobuda zbog kojih je zaključen. Motiv je nedopušten i kad je poklon učinjen da bi se supružnik zadržao u bračnoj zajednici. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev.. 393/99 од 24. marta 1999. godine)

 

Sandra Svetozarević

 

Izvori:

1.Vidjeti: čl. 190., Porodični zakon Republike Srbije, “Službeni glasnik RS“, br. 18/2005, čl.291 st.3. ZBPO Hrvatske

2. Pravna baza Paragraf

3. Mirsa Mijačić, Obligacioni ugovori, Beograd, 1990.

 

 

1