Sunčano majsko jutro, na satu kao kroz maglu vidim kazaljke koje pokazuju 06:30, čujem užurbani glas vodiča: “Za pola sata krećemo, večni grad nas čeka”. Kada se konačno cela grupa skupila, dobijamo informacije o aktivnostima koje ćemo imati tog dana i šta će nam sve Rim pružiti.

Prva aktivnost na spisku nam je obilazak Vatikana. Stajemo u red kome nema kraja, sa svih strana se čuju povici prodavaca razglednica i suvenira. Prilazi nam deseti u roku od pet minuta i kad čuje odakle dolazimo, kreće sa nabrajanjem reči koje je naučio na srpskom : “Zdravo”, “Kako si?” sa neodoljivim italijanskim naglaskom. Toliko su neposredni i prijatni da im je veoma teško odoleti i ne kupiti ništa.

Posle sat vremena čekanja ulazimo u Vatikan i dobijamo slušalice preko kojih slušamo vodiča. Kreće priča o istoriji, umetnosti, smenjuju se prostorije, oblici, slike… Probijamo se kroz gužvu Kineza, Japanaca, Francuza, Nemaca, Britanaca… Stižemo do čuvene Sikstinske kapele (Cappella Sistina) koju su oslikali najveći renesansni umetnici Mikelađelo, Rafael, Bernini i Botičeli, čije freske predstvaljaju prizore iz Starog i Novog zaveta. Svi zapanjeno gledamo gore, dole, levo, desno i upijamo informacije koje dolaze iz slušalica. Jedna od informacija je bila da smo mi jedna od poslednjih grupa koja ima prliku da uđe u kapelu pre renoviranja koje će trajati par meseci. Završavamo obilazak Vatikana i krećemo dalje, Rim nas doziva, mami i budi u svima usplahirenost i želju da vidimo svaku ulicu, da upijemo svaki miris i zvuk…

Ulazimo u autobus kroz koji se razlivaju italijanske note. Kroz pola sata stižemo na odredište i vodič nas obaveštava da ćemo ostatak dana provesti van autobusa i da se pripremimo za kilometre pešačenja. ,,Vremena je premalo a Rim nudi previse” – parola dana. Nalazimo se na Piazza Navona, živahnom velikom trgu okruženom restoranima i kafićima prepunih nasmejanih ljudi, uličnih prodavaca i umetnika, pantomimičara, mađioničara, svirača i raznih drugih zabavljača. Sve je kao u nekom grandioznom mjuziklu i mi postajemo deo njega, stapamo se i prepuštamo. Na trgu je nejupečatljivija Fontana četiri reke (Fontana dei Fiumi), u sredini fontane se nalazi obelisk oko koga su smeštene skulpture koje simbolizuju četiri velike reke (Dunav, Nil, Gang i La Plata). Osim ove, na trgu Navona smeštene su i Neptunova Fontana (Fontana del Nettuno) i Maurova Fontana (Fontana del Moro).

Piazza Navona

Piazza Navona

Naravno, najviše nas je zanimala magična Fontana di Trevi koja “ispunjava želje” i do koje ćemo morati da prepešačimo nekoliko kilometara. Hodamo kroz suncem obasjan Rim pokušavajući da zabeležimo i memorišemo svaki njegov kutak objektivom fotoaparata, kao da nam sve te slike neće ostati duboko urezane u mislima. Vodič nam govori o arhitekturi, o istoriji, ruševinama, sakralnim objektima, osvajanjima, padovima, usponima… Hodamo i divimo se gradu koji s pravom nosi pridev ,,večni”… Na putu do Fontane di Trevi se zaustavljamo kod čuvenog Panteona, najočuvanijeg od svih hramova Rima. Zajedno sa kupolom koja se preko okruglog otvora na svom vrhu povezuje sa nebom i daje utisak da se nalazi između neba i zemlje. Legenda kaže da je Mikelanđelo Buonaroti, kada je prvi put video Panteon, uskliknuo je: ,,Ovo je anđeoska, a ne ljudska tvorevina!“.

Kada smo stigli do Fontane di Trevi, prepustili smo se masi ljudi koji bacaju novčiće i dobili ,,uputstvo” po kojem novčić bačen desnom rukom preko levog ramena predstavlja želju za ponovnim dolaskom u Rim, a novčić bačen levom rukom preko desnog ramena predsavlja neku ličnu želju vršioca ove radnje. Pri bacanju novčića se nije desila magija, ali sam taj prizor mase ljudi koji zatvorenih očiju na javi sanjaju o najrazličitijim stvarima, žubor fontane, svetlucanje novčića u vodi, bio je i više nego magičan.

Fontana di Trevi

Fontana di Trevi

S obzirom na to da smo bili u trci sa vremenom, nastavili smo dalje ka cvetnim Španskim stepenicama, koje povezuju španski trg (Piazza di Spagna) i crkvu na bregu Trinità dei Monti, a ime nose po španskoj ambasadi koja se nalazi u blizini. Predstavljaju poznato okupljalište brojnih pesnika, slikara i, naravno, turista. Predah na stepenicama nam je svima dobro došao, ali naš vodič je bio neumoran i ubzo smo nastavili dalje kroz ulice Rima. Nismo znali kuda idemo ni gde se nalazimo, bili smo opijeni atmosferom grada, romantikom, muzikom… Sva čula su nam bila aktivirana osim čula ukusa, pa smo poželeli da doživljaj upotpunimo porcijom italijanskog sladoleda i italijanskom picom. Vodič nas je odveo u mirniji kvart gde su nam na raspolaganju bile različite đakonije. Svako od nas je probao po nešto što je karakteristično baš za Italiju. Svi su bili veoma gostoljubivi i šarmanti, veoma džentlmenski nastrojeni, simpatični i prijatni, što nam je stvorilo još lepšu sliku o Rimu. Nakon toga, nastavili smo šetnju ka Forumu i Koloseumu.

Rimski forum (Forum Romanum, premda su ga sami Rimljani češće nazivali Veliki forum ili samo Forum) bio je centralni trg oko kojeg se razvio antički Rim i na kojem su se obavljali trgovački poslovi, religijski obredi i sudske parnice. Forum je prepun slavoluka, crkava i hramova. Danas od Foruma nije ostalo mnogo, ali je nama i ono što smo videli bilo dovoljno da nas očara i natera na razmišljanje o nekim davnim vremenima. Već na izmaku snage nastavljamo ka Koloseumu, koji je poslednji na našoj listi I posle koga se vraćamo u autobus I ostavljamo Rim nekim drugim posetiocima. Što se tiče Koloseuma, nismo videli mnogo, jer nam nije bio omogućen ulazak u ovaj nekadašnji gladijatorski amfiteatar. Međutim, saznali smo neke zanimljive činjenice, kao što su to da je svečanost otvaranja Koloseuma trajala 100 dana; ime je dobio po “kolosalnoj” bronzanoj skulpturi cara Nerona koja se nalazila ispred samog amfiteatra; postojalo je 76 ulaza u amfiteatar i time bilo omogućeno evakuisanje gledalaca usled nekih nezgoda u veoma kratkom vremenskom roku; borbe je moglo da prati 60.000 gledalaca; ulaz u zdanje je bio slobodan svim Rimljanima, ali su mesta bila “statusno” klasifikovana; smatra se da su gladijatori u antičkom Rimu pozdravljali cara rečima “Ave, Caesar, morituri te salutant!“ – što u prevodu znači “Zdravo, Cezare, pozdravljaju te oni koji će umreti”… Stari Rimski epigram glasi: “Dok Koloseum stoji, stajaće i Rim, kad Koloseum padne, pašće i Rim, kad padne Rim, pašće i svet”, što nam dovoljno govori o značaju Koloseuma.

Colosseum

Colosseum

Prepuni novih saznanja, iscrpljeni i pomalo setni, krećemo ka autobusu. Svako ima neku svoju priču, neke svoje utiske, a svima je zajednički bol u stopalima, ali i osećaj da je vredelo, da je Rim premašio sva očekivanja i da nam je darovao nešto što ćemo uvek pamtiti i čega ćemo se rado sećati. Ja se nadam da će mi moj novčić u Fontani di Trevi doneti magiju ponovnog vraćanja u Rim.

 

Marija Savić

 

 

Izvor: 

www.dalekoodposla.com

www.putovanja.info

www.putovnica.net

0