Svi već uveliko iščekujemo dolazak Prvog maja i da malo odahnemo od fakulteta i kancelarija. Lepo vreme u najavi obećava dosta izleta na planine, jezera. Državne ustanove ne rade dva dana, a sa svih strana se čuje „Praznik rada“, „Međunarodni praznik rada“. Ali, šta se zapravo zbilo prvog maja i zašto ga mi danas slavimo?

Radnički ustanak

Poreklo ovog praznika vodi od prvog maja 1886. godine kada je na stotine hiljada nezadovoljnih američkih radnika izašlo na ulice Čikaga kako bi protestovali za skraćenje radnog vremena na osam sati. Na plakatama su nosili ispisan broj 888, što je predstavljalo osam sati rada, osam sati spavanja i osam sati slobodnog vremena. Prvi i drugi maj su prošli bez incidenata, ali zato je vec trećeg maja došlo do sukoba između sindikata i pojednih kompanija. U sukobima koji su se nastavili narednih dana poginulo je oko deset osoba i nekoliko desetina je ranjeno. Na prvoj sednici Druge internacionale 1889. godine, ovaj datum je proglašen Međunarodnim danom rada i slave ga svi u pomen žrtvama koje su stradale u hejmarketovskim (trg gde su izbile demonstracije) događajima.

Prvomajski uranak
Prvomajski uranak je običaj da se prvog maja porani u prirodu ili da se noć uoči praznika provede u prirodi. Najčešće se sprema neko jelo na roštilju ili u kotliću. Među Srbima je ovaj praznik veoma popularan. Gotovo svaki grad u Srbiji ima svoje prvomajsko izletište, a najčešće su to zelene površine izvan grada. U severnoj i centralnoj Evropi, noć uoči prvog maja se naziva Valpurgina noć (po Svetoj Valpurgi). To je proslava plodnosti na kojoj se peva i pije do kasno u noć i pale vatre.

Malo istorije

U starom Rimu su tog dana održavane svečanosti u čast Flore, boginje cveća. A u srednjem veku u Evropi su se organizovale procesije koje su nosile zelene grančice i vence, birani su kralj i kraljica maja, itd. Ovakve proslave su zaostatak nekadašnjih rituala koji su imali za cilj da obezbede plodnu žetvu i uvećaju stada stoke.

 

Nikola Todorović

0