„Žena stoji kao kapija na izlazu, kao i na ulazu ovog sveta.“
Ivo Andrić

Istorijske ličnosti, kao i naši savremenici, saglasni su u činjenici da se ženska moć otelotvoruje u lepoti, strastvenosti i šarmu, ali i u mogućnosti da utiče na ključne civilizacijske događaje.
Ljudi stvaraju dela, a žene ljude, rekao je Roman Rolan. Međutim, postoje žene koje su stvarale, ali i uništavale dela i ljude. I niko na njih nije mogao da bude imun. Iako se smatra da je moć rezervisana za muškarce, postoje dame koje su dale snažan pečat vremenu u kom su živele. Uticajem i harizmom uspevale su da se izbore za najznačajnije pozicije u društvu. Ono što je zajedničko svima njima jeste to da se nijedna nije prepustila ukorenjenom mišljenju, svaka je dala svoj maksimum, radila na sebi, ostavila trag i učinila svet lepšim i boljim mestom za život.
Postojalo je i postoji niz žena koje su upravljale sudbinom naroda i koje to i danas čine, žena koje su bile majke svojoj deci i svom narodu kojim su vladale, žene koje su bile i kroz istoriju ostale uzor mladim devojkama da razviju svoje potencijale, da se obrazuju i budu uspešni lideri.
Deset najuspešnijih žena koje su obeležile istoriju i menjale svet:

1. Kleopatra (69. godina pre nove ere – 30. godina pre nove ere).
Poslednja naslednica faraona, iako nije bila blagoslovena fizičkom lepotom, govorila je devet jezika i ostala je upamćena kao žena čijem šarmu nisu odoleli imperator Julije Cezar i Marko Antonije. Na presto je došla kada je imala sedamnaest godina, ali je morala da se uda za svog pet godina mlađeg brata Ptolemeja XIII. U početku je vladala samostalno, ali kada joj je muž ojačao, bila je proterana iz zemlje. Vratila se na impresivan način. Naime, u Egipat je dolazio Julije Cezar, a kako bi se srela s njim, verne sluge morale su da je prokrijumčare u tepihu i tek pred njim su je odmotali. On je bio fasciniran Kleopatrom, postali su ljubavnici i ona mu je rodila sina. Posle njegove smrti, osvojila je Marka Antonija koji ju je isto tako bezuslovno voleo. Poput Cezara, zbog nje je izgubio pristalice, rat, državu i na kraju život. Rodila mu je troje dece, a umro je na Kleopatrinim rukama tako što je sebi mačem probušio utrobu, dok je ona skončala od ugriza kobre koju su sluge prokrijumčarile u njenu sobu da ne bi pala u ruke osvajačima.

2. Marija Magdalena (4. godina pre nove ere – 40. godina naše ere).
Istorijske činjenice u vezi s Marijom Magdalenom obavijene su misterijom jer se pouzdano ne mogu utvrditi. Ipak, iz jevanđelja i drugih izvora poznato je da je ona bila jedna od najodanijih Isusovih sledbenika. Bila je poznata kao žena na lošem glasu, a neka nedavna istraživanja pokazuju da ona ipak nije bila prostitutka, kako je jedno vreme sugerisano.
Prema jevanđeljima po Marku i Luki, ona je zahvaljujući potpunoj odanosti Hristu zaslužila pun oprost grehova. Opisana je kao vizionar i vođa ranog hrišćanskog pokreta, koju je Isus voleo više od ostalih pratilaca (spekulacijama o njihovom odnosu bavi se i Den Braun u bestseleru „Da Vinčijev kod“, po kojem je snimljen i istoimeni film). Marija Magdalena je stajala pored Isusa kada je razapinjan i bila je prva koja je videla njegovo vaskrsenje.

3. Jovanka Orleanka (1412–1431).
Mitska zaštitnica Francuske postala je poznata kada je dobila „nebeske vizije“ zahvaljujući kojima je imala snagu i volju da povede francuski narod u ustanak protiv engleske okupacije u 15. veku. Imala je samo 17 godina kada se našla na čelu francuskih pobunjenika u borbi za nezavisnost. Ime je dobila po čuvenoj bici za Orlean, kada je za samo devet dana bitno podigla moral francuskih boraca i oslobodila grad. Englezi i francusko sveštenstvo su je nakon hapšenja osudili zbog veštičarenja na nameštenom sudskom procesu.
Godine 1920. proglašena je za sveticu i zaštitnika Francuske.

4. Klara Cetkin (1857–1933).
Klara Cetkin je u SPD-u sa Rozom Luksemburg, bliskom prijateljicom i poverenicom, bila jedna od glavnih ličnosti levog revolucionarnog krila partije.
Cetkinovu je veoma interesovala ženska politika, uključujući borbu za ravnopravnost i pravo glasa za žene. Razvila je socijaldemokratski ženski pokret u Nemačkoj; od 1891. do 1917. pisala je za SPD-ove ženske novine Die Gleichheit (Jednakost). Godine 1907. postaje vođa novoformirane „Ženske kancelarije“ u SPD-u. Organizovala je proslavu prvog Međunarodnog dana žena, 8. marta 1911.

5. Majka Tereza (1910–1997).
Časna sestra koja je život posvetila borbi za prava siromašnih postala je globalni simbol solidarnosti, skromnosti i dobre volje. Kroz rad u misionarskim organizacijama u Kalkuti u Indiji, ona je lično odgovorna za pomoć hiljadama gladnih i siromašnih, za šta je dobila i Nobelovu nagradu za mir 1979. godine.
O njenom odrastanju se zna vrlo malo, ali je poznato da je rođena 1910. godine u albanskoj porodici u Skoplju u Makedoniji, koja je tada bila deo Srbije. Sa 18 godina je s grupom opatica otputovala u Irsku, a zatim i u Indiju, gde se i zvanično zaredila. Ljubav ne može da opstane sama jer onda nema smisla. Ljubav mora da pređe u akciju, a ta akcija se zove pomoć, govorila je majka Tereza.

6. Marija Kiri (1867–1934).
Marija Kiri je bila prva žena dobitnica Nobelove nagrade i prva osoba koja je ovo priznanje osvojila iz dve oblasti. Prvu je dobila za istraživanja u oblasti radioaktivnosti (fizika, 1903), a druga je bila iz hemije 1911. godine. Nekoliko godina kasnije doprinela je razvoju prvih mašina sa iks zracima. Rođena je kao Marija Sklodovska u Varšavi 1867. godine, a u Parizu je upoznala svog budućeg muža, takođe naučnika, Pjera Kirija.
Tokom cele briljantne karijere stalno se suočavala sa osporavanjima muškaraca iz naučnog sveta, iako je pomerila granice nauke. Prvi hemijski element koji je otkrila nazvala je polonijum. U rodnoj Varšavi je 1923. godine osnovala Institut za radijum, današnji Institut za onkologiju „Marija Sklodovska Kiri“. Tokom Prvog svetskog rata zalagala se za upotrebu prenosivih jedinica za radiografiju („mali Kiriji“) za lečenje ranjenih vojnika.

7. Margaret Tačer (1925–2013).

Prva žena premijer Velike Britanije obeležila je svetsku politiku tokom osamdesetih godina. Okosnicu njene politike činila je vera u odgovornost pojedinaca za njegove postupke, kao i u slobodno tržište. Bila je poznata po savezništvu s predsednikom SAD Ronaldom Reganom, s kojim je udarila temelje neoliberalne ekonomske politike. Važila je i za skeptika kada je reč o proširenju Evropske unije.
Vodila je rat protiv Argentine zbog Folklandskih ostrva, a postala je zloglasna i po nepopustljivosti prema rudarima koji su nedeljama štrajkovali glađu, ali ona u svom prepoznatljivo krutom stilu nijednog trenutka nije popustila. Iako je mnogi žestoko kritikuju, u Britaniji je pamte po tome što je ponovo oživela britansku ekonomiju i od te zemlje ponovo napravila svetsku silu. O njenom životu snimljen je film, u kojem  „gvozdenu lejdi“ igraa holivudska zvezda Meril Strip.

8. Koko Šanel (1883–1971).
Jedna od najinovativnijih modnih kreatorki bila je Koko Šanel, koja je oblikovala stil oblačenja žena u 20. veku.
Njene ideje bile su revolucionarne u dotad prilično strogom odevanju žena, a posebno burne reakcije izazvale su njene intervencije kojima je muške odevne predmete redizajnirala i prilagođavala ih ženama.

9. Merilin Monro (1926–1962).
Jedna od najvećih filmskih zvezda u istoriji kinematografije rođena je kao Norma Džin Bejker u siromašnoj američkoj porodici, ali je brzo i lako dostigla svetsku slavu.
Filmovi „Muškarci više vole plavuše“ i „Kako se udati za milionera“ lansirali su je u sam vrh najtraženijih holivudskih zvezda, čemu su obilato pomogli i brojni foto-sešni za prestižne magazine.

10. Indira Gandi (1917–1984).
Godine 1966. Indira Gandi je postala predsednik Vlade Indije. Od tada, pa sve do svoje tragične smrti s manjim prekidima će vladati mnogoljudnom Indijom.
Ceo svoj život provela je u borbi za prosperitet naroda Indije. Skoro dve decenije bila je na čelu države, druge u svetu po broju stanovnika. Imala je veliku vlast i moć, ali joj je život ipak bio tužan i nesrećan. Na njenu sahranu 1984. godine, posle atentata koji su izvršili ekstremno Siki, došli su najviši državnici iz sto svetskih zemalja.

Marija Živanović

0