Da li ste nekada osetili bol u leđima? Ako jeste, onda pripadate većini jer oko 80% ljudi u toku života ima ovakve tegobe. Bol u leđima predstavlja jedan od najčešćih povoda posete lekaru i vodećih uzroka invalidnosti u svetu. Najčešće se opisuje kao bol u mišićima, probadajući bol ili bol koji se širi duž nogu, i smanjena fleksibilnost, odnosno pokretljivost  leđa.

1. Kada se treba javiti lekaru?

U većini slučajeva bol u leđima prođe spontano u toku dve nedelje tako da najčešće nije neophodno javiti se lekaru. Međutim postoje slučajevi u kojima se obavezno treba obratiti lekaru, i to ako:

  • Bol ne prolazi i nakon nekoliko nedelja,
  • Sprečava bavljenje svakodnevnim aktivnostima i na taj način bitno remeti način života,
  • Je bol izuzetnog intenziteta ili se vremenom pogoršava,
  • Je posledica povrede,
  • Je praćen trnjenjem, bolom ili slabostu mišića jedne ili obe noge,
  • Je bol praćen poremećajem funkcije mokrenja, stolice, i potencije kod muškaraca,
  • Je bol praćen povišenom temperaturom,
  • Je došlo do značajnog gubitka telesne težine,
  • Bolujete od neke maligne bolesti.

Lekar će Vas pitati o karakteristikama i jačini bola, lokalizaciji bola, dužini trajanja i nakon pregleda sa Vama razmotriti dalje dijagnostičke i terapijske mogućnosti. U velikom broju slučajeva, pacijenti se upućuju specijalistima radiologije i fizikalne medicine.

2. Koji su uzroci bola u leđima?

Bol u leđima prestavlja veoma širok pojam i obuhvata bol koji potiče od samih struktura leđa, ali i organa abomena i karlice. Bol u predelu leđa je najčešće posledica preopterećenja kičmenog stuba.

Kičmeni stub je koštani stub izgrađen od pršljenova između kojih se nalaze diskusi odnosno međupršljenski diskovi koji predstavljaju fibrohrskavičave jastučiće koji se sastoje od fibroznog prstena i želatinoznog jezgra. U okviru kičmenog stuba nalazi se kičmena kanal koji sadrži kičmenu moždinu. Skelet jeste osnova, ali sa zglobovima i mišićima predstavlja jedinstvenu celinu. Neka od oboljenja kičme koja mogu izazvati bol u leđima su: diskus hernija, protruzija diskusa, degenerativne promene diskusa, inflamacija sakroilijačnog zgloba, stenoza kičmenog kanala, radikulopatije itd.

Bol u leđima mogu izazvati i različite povrede poput padova, istezanja mišića leđa, preloma i one mogu da budu uzrok bola ili da dovedu do pritiska i oštećenja ostalih struktura i na taj način izazovu bol.

Do bola u leđima mogu dovesti i određene navike i način života poput nepravilnog i predugog sedenja, podizanja teških objekata, gojaznosti, smanjene fizičke aktivnosti, pušenja i nošenja visokih štikli.

Ostali, ali ne i zanemarljivi uzroci bola u leđima su stres, depresija i anksioznost, neka reumatološka oboljenja, skolioza i kifoza, trudnoća, maligne bolesti, kamen u bubregu, infekcije, ginekološka oboljenja itd. U cilju otklanjanja nekih od uzroka u velikoj meri mogu pomoći zdraviji načini života, boravak u banjama, sport, fizička aktivnost i rekreacija.

3. Kako se otkriva uzrok bola u leđima?

Uzrok se najčešće otkriva na osnovu anamneze i kliničkog pregleda. Na osnovu dužine trajanja, bol se može podeliti na akutan i hroničan. Akutni bol je kratkotrajni bol, od nekoliko dana do nekoliko nedelja dok hronični bol predstavlja bol koji traje 3 meseca ili duže. Na osnovu lokalizacije, bol se može podeliti na bol gornjeg dela kičme, koji je ređi, i bol donjeg, odnosno lumbalnog dela kičme koji je češći. Zbog učestalosti, mnogo ljudi je upoznato sa terminom lumboishijalgija, odnosno išijas, koji se karakteriše bolom u donjem delu leđa sa širenjem ka glutealnoj regiji, nozi, sve do prstiju. Pored bola, javljaju se i osećaj trnjenja, žarenja, slabosti mišića nogu.

Ako Vaš lekar ima razloga za sumnju da je neko oboljenje uzrok bola, zatražiće neke od sledećih dijagnostičkih procedura:

  • Rendgensko snimanje kičme je najčešće upotrebljavana metoda u dijagnostici bola u leđima. Predstavlja neinvazivnu metodu koja uz pomoć rendgenskih zraka (X zraka) stvara sliku kostiju i zglobova kičme u cilju postavljanja dijagnoze preloma, infekcije, iščašenja i zapaljenja zglobova, benignih i malignih tumora kostiju, prisustva stranog tela u kostima ili oko kostiju, i praćenja položaja koštanih fragmenata tokom i nakon ortopedske operacije ili intervencije. Metoda je potpuno bezbolna i bezopasna jer je doza zračenja minimalna i pri racionalnoj upotrebi korist značajno prevazilazi potencijalne rizike. Uobičajeno se snimaju segmenti kičme posebno, i to cervikalni odnosno vratni, torakalni odnosno grudni i lumbosakralni deo. Međutim, u poslednje vreme u centru pažnje je rendgenski snimak cele kičme jer omogućava potpuno sagledavanje kičme kao jedinstvene celine.
  • Magnetna rezonanca (MR) je potpuno bezopasna metodu jer ne koristi jonizujuće zračenje, a omogućava uvid u strukture kičme, ili kompjuterizovana tomografija (CT) koja koristi X-zrake za dobijanje detaljnih snimaka struktura.
  • Laboratorijske analize koje mogu utvrditi postojanje infekcije ili nekog drugog oboljenja koje može biti uzrok bola.
  • Scintigrafija kosti koja je metoda izbori u dijagnostici tumora kosti ili kompresivnih preloma izazvanih osteoporozom.
  • Neurološka ispitivanja kao što je elektromiografija (EMG) koja meri električne impulse nerava i reakcije mišića na iste i može potvrditi postojanje kompresije nerava.

4. Kako se leči bol u leđima?

Terapija bola u leđima se može započeti primenom lokalnih mera poput hlađenja ili zagrevanja bolnog mesta, masaže i utrljavanja antireumatskih gelova i krema. Ukoliko se bol nakon određenog vremena ne povuče ili se pogorša, pribegava se primeni medikamentozne terapije i to uglavnom nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili analgetika, a u težim slučajevima kortiko preparata u kombinaciji sa miorelaksansima i B vitaminima.

Centralno mesto u terapiji hroničnog bola u leđima pripada fizikalnoj terapiji. Ona može biti pasivna (transkutana elektronervna stimulacija, elektroforeza, laserska, magnetna…) i aktivna, odnosno vežbe istezanja, vežbe snage i aerobne vežbe. Posebna pažnja se poklanja jačanju mišića jer oni ne samo da omogućavaju pokrete, već svojim tonusom smanjuju opterećenje kičme.

Hirurško lečenje se preporučuje kod pacijenata kod kojih je bol izazvan nekim strukturnim poremećajima i kada su iscrpljene ostale terapijske procedure.

5. Zabluda o bolu u leđima

Jedna od najvećih zabluda u vezi sa bolom u leđima je da on zahteva mirovanje. Upravo suprotno, dokazano je da kretanje i vežbe istezanja i snage imaju blagotvorno dejstvo. Tačno je da se u akutnoj fazi ne preporučuju vežbe, već  mirovanje i da se pacijentima savetuje da kretanje prilagode fizičkom stanju i bolu. U toj fazi se preporučuje odmaranje na leđima sa nogama polusavijenim u kolenima ili sa jastukom ispod kolena,  ili ležanje na boku sa jastukom između kolena.

Kod pacijenata sa hroničnim bolom u leđima preporučuje se fizička aktivnost sa ciljem povećanja fleksibilnosti i snage leđa, smanjenja intenziteta bola i poboljšanja kvaliteta života.

Reference:

Literatura 1

Literatura 2

 

 

0