IZ MOG UGLA

Piše: Petra So Real ( Petra Cvetanović )


Brujalo se o ovom dogadjuju mnogo mnogo, plesači, reperi, grafitari i skejteri. Došli smo sa velikim očekivanjima na jubilarni peti Dođi na Amfi. Bilo je gužve, ne mnogo. Taman toliko da osetiš energiju „niškog podzemlja“ . Bilo je mnogo dece, malo Džastin Bibera, ljubitelja ulične kulture i ponekog zalutalog ljubitelja pozorišta.

Ovih poslednjih je bilo u stvari malo više i to na desnoj strani amfija, brate, ljudi su sedeli kao slike. U jednom trenutku mi se učinilo da ne dišu, rekoh gotovo, neka apokalipsa. Nešto. Šta se desilo, jurili pokemone pa promašili pozorište? Nego nebitno, da se vratimo događaju. Furio, Demonio i Mali su bili ok. Dobri bitovi od strane DJ Munje u ovom delu eventa. Oni kao reperi, ja lično očekivala više, nije kao da su se baš potrudili, moguće da ih je omela zombi publika. Marconiero dečko bio na nivou zadatka, bacio nas u neku emociju životnu i lepo Grasshopper i Radioactive Crew preuzeli odatle i naterali nas da vičemo, plačemo, ljubimo se i skačemo. Za sve ljubitelje pravog hop-a bilo je strava slušati ih u onoj atmosferi. Baš onako lepo.

Pax i Eško su bili tu kao neprimetni sa strane a svi onako potajno čekamo da vidimo to remek delo njihove umetnosti. Pobedili kao i uvek, grafit je blingovao na kraju sa sve blicevima i oduševljenjem svih prisutnih (uglavnom sa leve strane, ovi drugi nemaju toliku mogućnost vidnog polja). Uvek oduševe.

Došlo vreme i za brejkere. Ja iskreno mislim da su sudije imale malo problema u oblasti čula vida ovde. Dax lik pokidao i Bunda, brate, koja kontrola, ali eto kad pozoveš sever da dođe na jug nešto neće da valja. Sad smo se već svi razbudili, uspeli su da nam izmame nekoliko aplauza ( zaslužili mnogo više ) i pobeda je otišla u prave ruke. Onaj headstand me je oduševio na kraju, respect za sve učesnike, dođite nam opet. Reče lepu stvar Anđelko, da  smo u BG-u ni 100 vas ne bi bilo, hvala što podržavate i širite kulturu.

Freestyleri  su se trudili, možda. Pa… bili su bolji od onih koji su došli posle njih. VIP, razdrmali publiku, svi ustali vrište nešto neko ludilo (desna strana ostala je sabrana na sedištima pozorišta) i ja ne shvatam. Nemaš flow, nemaš liriku imaš neku bezveznu rimu za osobe ispod 18 godina a dočekujemo te kao da si Eminem u pokušaju. Evo taj deo je isto apoklaiptičan bio malo, sreća pa se završio brzo. Fox ispalio, nismo bili mnogo tužni, MC N došao da podeli ljubav desetak minuta. Fanovi su bili srećni.

“I kad me ne bude bilo
živeću u pesmama
i kada zavese padnu
trajaće ova predstava
gde svi su bili nekada”

Hajlajt večeri, po mom subjektivnom mišljenju najbolji deo ovih 4 sata koje smo proveli tamo jeste Learning Culture ekipa iz Revolution plesnog studija.  Ljudi moji, pa ja ono ne mogu da vam opišem. Koji su spektakl oni napravili. Tića u prvom redu pokidala cura, evo čekam Ameriku da je zove svakog trenutka da im pokaže kako niški underground roka. Pokazali su pravu borbenost, taj nalet energije a još i Panda matrica iza njih, pa salto ovo ono. Idemoooooo.

Beše lepo dok je trajalo. Dočekasmo zoru, ne baš na amfiju ali u neposrednoj blizini istog.

“Zezanje ludje nego ikada, nikad ne reci nikada…”.

2