Talas elektronskog poslovanja širi se svetom, beležeći prihode koji se mere milijardama dolara. Elektronska trgovina je tehnološko dostignuće, nastalo sa razvojem interneta, koje je bespovratno promenilo kupoprodajne odnose.

Statistički podaci pokazuju kontinuiran rast, u kojem pojedine države i regije, očekivano, prednjače. Srbija, poznato je, zaostaje, i postoji velika potreba za stalnim radom u ovoj oblasti. Napredak koji se evidentira još uvek je veoma daleko od mogućnosti koje elektronska trgovina pruža.

Tri najveće oblasti e-trgovine su onlajn prodaja roba i usluga krajnjem potrošaču (B2C), prodaja kompanijama za potrebe njihovog obavljanja delatnosti (B2B) i kupoprodaja između pojedinaca, vlasnika roba (C2C). Srpski kupci ih sve više koriste i poznaju, a trebalo bi da se, što pre, uključe i prodavci. U B2B poslovanje prvi su se upustili proizvođači kompjuterskih komponenti, B2C prodavnice su zaživele na tržištu i polako kreću ka specijalizaciji (u Bebindo e-šopu na primer, prodaje se sve za najmlađe, kolica, dečiji kreveti, igračke, kozmetika…), C2C sajtovi su se uglavnom opredelili za modele aukcije…

Kupovina na internetu, u svetu

Najvažniji podatak koji treba zapamtiti je da više od 40% korisnika interneta u svetu, odnosno preko milijardu osoba na globalnoj mreži – kupuje. Tu se moraju pojaviti i prodavci, ukoliko žele da prodaju svoju robu.

Pogledajmo informacije i predviđanja sa portala Statista, jednog od najpoznatijih u svetu, koji prikuplja i prati globalna kretanja na velikim uzorcima.

U oblasti e-trgovine izdvojićemo, za sada, samo one podatke koji se odnose na B2C trgovinu, dakle na e-prodavnice u kojima, uz pomoć svojih računara, tableta i mobilnih telefona, građani kupuju proizvode. Ovu grupu posmatramo zbog činjenice da se pod “kupovinom na internetu” u javnosti obično podrazumeva nabavka pojedinačnih artikala, a ne, na primer, pretplata na video i novinska izdanja, rezervacije turističkih aranžmana, ili preuzimanje muzike i kompjuterskih igara. Prodaja proizvoda u elektronskim prodavnicama prostor je i za edukaciju srpskih proizvođača i trgovinskih kuća, kojem treba posvetiti posebnu pažnju.

Fizičkim licima u e-prodavnicama najčešće se prodaju artikli u jednoj ili nekoliko sledećih kategorija – odeća i obuća, elektronski uređaji i oprema, hrana, kozmetika i lekovi, nameštaj i oprema za kuću i specijalne grupe artikala.

U svetu su, na prvom mestu, ubedljivo i očekivano – Sjedinjene Američke Države, sa ukupno 314 milijardi dolara godišnjeg prihoda u e-šopovima. Najveći segment tržišta su elektronski uređaji. Sledi Kina sa 302,6 milijardi dolara, koje potroše fizička lica kupujući proizvode na internetu i to najviše – nameštaj i aparate za domaćinstvo.

Dok se u Americi u narednih pet godina očekuje rast od 7,66%, u Kini će on, prema predviđanjima, biti čak 14,37%. Interesantan je i podatak da jedan kupac u Sjedinjenim Američkim Državama prosečno godišnje potroši 1842 dolara, a u Kini – 730 dolara.

Treći Japan, već ozbiljno zaostaje, pa se očekuje da će u 2016. godini prihod biti 84 milijarde, sa najvećim udelom elektronike i nešto više od hiljadu dolara po kupcu. Četvrta je na listi Velika Britanija, sa oko 74 milijarde godišnje, a peta Nemačka sa 62 milijarde. I Britanci i Nemci najviše kupuju obuću i odeću, koja i globalno dominira u e-trgovini.

U svetu se od 2016. do 2020. godine očekuje rast prihoda u e-prodavnicama po prosečnoj stopi od 10,67% godišnje.

Srbija na evropskom začelju

U segmentu e-trgovine, definisanom na napred navedeni način kao e-prodavnice u kojima fizička lica kupuju proizvode od pravnih lica, prodavaca – očekuje se da se u Srbiji u 2016. godini ostvari prihod od 302,6 miliona dolara. Po godišnjoj stopi rasta od 12,18%, koja se predviđa, on bi u 2020. godini trebalo da dostigne godišnji iznos od 479,2 miliona.

Poređenja radi, u Hrvatskoj će ove godine prihod biti oko 513 miliona dolara, sa predviđanjem da će do 2020. godine porasti na 735 miliona.

U Srbiji se trenutno najviše kupuju elektronski uređaji i oprema. Pojedinačni kupac u e-prodavnici godišnje prosečno potroši 109,87 dolara, a najčešće kupuju osobe starosti od 25 do 34 godine.

Pogledajmo još nekoliko podataka na portalu Statista o e-tržištu u Srbiji.

Digitalni mediji su audiovizuelni sadržaji koji se, uz plaćanje, distribuiraju na internetu (filmovi, serije, muzika, digitalne igre, knjige, časopisi…). Godišnji prihod u Srbiji je 27,3 miliona dolara, u Hrvatskoj 31,8 miliona, u Sjedinjenim Američkim Državama 33 milijarde, a u evropskoj zemlji sa najvećim prihodom, Velikoj Britaniji – 6,5 milijardi dolara.

Na tržištu onlajn rezervacija hotela, avionskih letova i drugih usluga vezanih za putovanja, kao i rezervacija ulaznica za događaje i manifestacije, u Srbiji se ostvari prihod od 416 miliona dolara, u Hrvatskoj 514 miliona, a u Velikoj Britaniji, na primer, 45,5 milijardi.

Na kraju, vredi naglasiti još jednu činjenicu. Koristi od razvoja e-trgovine su višestruke i ne mere se samo povećanjem prihoda prodavaca, uz zadovoljenje potreba kupaca. E-trgovina doprinosi razvoju savremenog poslovanja u celini i uključivanju u svetske odnose i tokove. Elektronske komunikacije, digitalno plaćanje, bankarske i druge finansijske elektronske usluge i instrumenti, upravljanje i logistika, razvijaju se paralelno i zajedno sa elektronskim prodavnicama.

1