Od mog poslednjeg teksta u našoj maloj zemlji na brdovitom Balkanu svašta se izdešavalo. Šešelj se stvarno vratio iz Haga, luđi nego ikada, ministar policije postao je Nebojša…pardon, Šone brate, Nebojša je malo…( ma znate nastavak) i Kostarika je postala vodeći svetski izvoznik ananasa. Sada, u ovako bitnom trenutku u životu prosečnog Kostarikanca, došao je trenutak za ne tako trijumfalan povratak. Krećemo u nove pobede, analiziramo događaje sa Evrobasketa kao Toma Nikolić udžbenik iz engleskog jezika za 2. razred osnovne škole. Sprem’te se sprem’te, biće svega i svačega osim jednog- budite sigurni da ovde nećete pročitati ništa korisno niti pametno ( znači pravite se da čitate Blic ili Kurir ). I baš zato, svim srcem uz Srbiju i Holandiju, dižemo tri prsta više nego ikada i pevamo himnu glasnije od hora Siniše Mihajlovića.

Ovaj Eurobasket će, čini mi se ( a kad sam ja znao nešto, sve što pogađam u kladionici je kanta, propalim tiketima ) biti jedan od najzanimljivijih ikada. Dobro, među ovih 7 koje sam odgledao. Favorita nikad više, autsajderi nikad simpatičniji, sve je spremno za feštu u Hrvatskoj, Francuskoj, Nemačkoj i Letoniji. Da krenemo od favorita:

Orlovi

Sigurno je da posle Svetskog prvensta protekle godine ljudi imaju više poverenja u odabire selektora nam genijalnog, mislim čovek uze srebro sa Katićem, Jovićem i Birčevićem u ekipi, treba ga nominovati za Nobelovu nagradu. Ova ekipa čini se jačom nego prošle godine, bez obzira na izostanak Bobija Marjanovića, na koji može da se gleda i pozitivno, uz svo dužno poštovanje ali njegovu igru sada već i Rej Čarls čita. Sale Nacionale je sklopio kompaktnu ekipu, skladnu na svim pozicijama i čini se da je medalja na dohvat ruke. Istina je da imamo najtežu grupu, ali mislim da ćemo se kroz nju prošetati kao prosečan Sirijac kroz Srbiju ovih dana. Tu su Teo, Bogdan, Kalina, Bjelica i neprikosnoveni Muta Nikolić koji će verovatno da diže moral ekipi radeći ono zbog čega je dobio nadimak. Šteta velika za Štimaru, mogao je da nasmeje ovu zemlju u ovako teškim trenucima više od Porodičnog blaga, no dobro, koga nema bez njega se može. Tu je zato košarkaški mag i profesionalni uzimač trofeja Simonović i lik koji je glumio Enta u Gospodaru prstenova, Milutinov ( Voja Koštunica se pita zašto nije pozvan Paspalj). Od naše repke možemo očekivati timsku igru, divljanje Slobodana Šarenca nakon svake trojke i zakucavanja i da pobedimo Hrvate jedan razlike u četvrtfinalu.

Ostali favoriti

Može se reći da na ovom prvenstvu ima više favorita nego autsajdera, pošto u ovu prvu grupu ne spadaju samo Island i Holandija. Tu je standardna ekipica reprezentacija kojima su medalje rezervisane kao Ratku Mladiću apartman u Ševeningenu. Francuzi, Španci i naravno, skroz objektivno i nepristrasno, mi. Francuzi su konačno domaćini nečega osim takmičenja u jedenju puževa i tu leži njihova najveća šansa za odbranu titule. Formirali su jak tim, lideri su im već godinama kvalitetni NBA igrači- Parker, Dijao i Batum. Tu je i životinja u reketu, čovek koji će biti zadužen da šuteve protivnika šalje u počasnu ložu kod predsednika Miterana, Rudi Gober. Sebi su obezbedili ubedljivo najtežu grupu, sa velesilama svetske košarke Finskom, Izraelom i Bosnom i Hercegovinom tako da će se tu prošetati kao Boško Jakovljević kroz Prajd paradu. Posle je već sve moguće, osim da Rusija ima više od jedne pobede, momci su u pripremnom period delovali kao grupica krokodilskih zavisnika na ledu ( što je i vrlo mogući scenario).

Španci su tu kao favorite, naravno, jaki i omraženi kao i uvek. Ljubitelji košarke van Madrida ih vole koliko i brokoli tako da će svi zdušno navijati da prođu kao Hitler kroz Rusiju. Činjenica je da imaju ponovo odličan tim, petorka Ljulj-Serhio Rodrigez-Rudi-Mirotić-Pau Gasol izaziva više straha od Legije stranaca. Jure zlato kao i uvek, ali moraće da se pomuče više ovoga puta pošto prvu utakmicu igraju protiv nas ( osim Gasola, njega čuvaju Braduljica i Kuzmić, stavite kuću i okućnicu na to da daje više od 15,5 poena ).

Hrvati su, neočekivano s obzirom na njihovu genetsku fobiju od pobedničkog postolja, upali u grupicu favorita. Imaju mlad i potencijalno opasan tim ali mislim da im je četvrtfinale maksimalan domet. Hezonja, Šarić, Tomić i Bogdanović su respektabilni igrači na evropskom nivou i u rukama imaju više poena nego prosečan student ekonomskog fakulteta za 4 godine ali nemaju to nešto što odvaja šampione od onih drugih. Plej im je čistokrvni Hrvat domoljub iz Dalmacije, Dontej Drejper. Sreća njihova pa je ovo Evropsko prvenstvo i nema velikih ekipa Senegala i Filipina koji su ih namučili na Svetskom pa će možda i da doguraju do druge faze, sve preko toga komšije mogu slobodno da proslave kao godišnjicu Oluje.

Od ostalih ekipa, moramo napomenuti Italijane, koji imaju možda najbolji tim u poslednjih dvadesetak godina. Galinari, Barnjani, Belineli i još jedan domaći košarkaš, poreklom iz Peruđe, Danijel Heket. Ekipa koja će biti sposobna da ako ima dan ubaci dvadeset trojki i svima zagorča život, ali će u odbrani delovati kao grupa artritičnih mungosa na skidanju sa bensedina. Biće simpatično gledati ih, proći će grupu, a posle sve je moguće. Ako ih krene, daleko će dogurati, u suprotnom pravac Venecija na takmičenje u brzom jedenju pice i romantično gledanje u suton iz gondola.

Grci su ponovo sastavili strahovit tim. Bili Spanulis će biti vođa i neko ko će šutirati sa parkinga, iz svlačionice i kad god mu padne na pamet dok će ostatak družine religiozno da se moli da ovaj pogodi, inače su nagrabusili. Tu je grčka zver, igrač simpatičnog prezimena koje ni on ne može da ubode pa ćemo ga zvati Janis ( kao da se ostali Grci ne zovu tako ). Ako dodamo tu Burusisa, Kalatesa i Perperoglua, imamo simpatičan tim spreman da igra odbranu rukama, laktovima, kolenima i stolicama i tako svakog ograniči na šezdesetak poena. Kriza njima ne smeta, došli su da pucaju visoko, naravno ako ne izvuku nas u četvrtfinalu, onda mogu da počnu da se pakuju i pravac Paralija.

Slovenci su doputovali na EuroBasket bez glavnog igrača i čini se da to više nije ta ekipa. Goran Dragić je shvatio da 90 miliona dolara vredi više od nacionalnog ponosa ( mada on i nije Slovenac kad razmislim ali nema veze ) i tako izbacio svoj tim iz konkurencije za bilo šta zapravo. Nisu jaki ali nisu ni slabi tako da ih ne treba potcenjivati, inače će Jaka Blažič da podivlja i da ubaci možda čak i pet poena po utakmici.

Tu su i Litvanci, uvek sposobni da se raspucaju kao takmičari u finalu Slagalice ali se čini da su omatorili. Igrali su finale pre 2 godine, ali sada je skroz drugačija priča, dajem im šanse kao Mačvi da osvoji Lav Kup Srbije.

Autsajderi

Ovaj deo teksta posvećujem najsimpatičnijim ekipama na ovom EuroBasketu ( ovo izgleda kao posveta neke knjige Jelene Bačić Alimpić ), onima koji su tamo dospeli ni krivi ni dužni ali biće zanimljivo gledati ih i osvojiće srca milionskog auditorijuma kao Seka Aleksić 2003. godine hitom „Crno i zlatno“

Island je ekipa ribara koja je greškom završila na ovom takmičenju, pošto im je rečeno da je ovo Evropsko prvenstvo u jedriličarstvu. Ne znam kakve veze imaju sa košarkom, nikad nisam čuo za Islanđanina košarkaša, da je ovo rukomet ili pecanje šarana bili bi među favoritima, ovako ko ih pobedi manje od 20 razlike može od sramote da pobegne u Nepal odmah i kamuflira se u planinsku kozu.

Momci u simpatičnim narandžastim dresovima koji brane boje Holandije su preko lenjosti i ravnodušnosti Crnogoraca završili na Evrobasketu. Njihov cilj je da se prozezaju i šuška se da su došli da promovišu legalizaciju kanabisa po Evropi ( ne bi me čudilo i da eksperimentišu s njim, pošto realno šta imaju da izgube ). Pobraće simpatije žena i LGBT populacije zbog dresova, narko kartela i Čede Jovanovića zbog zmajeva. Njihov krajnji domet je 5 poraza, to ako se baš potrude. Mada oni su došli da se zezaju, posle pale u Amsterdam na after party.

To je to za danas, kreće EuroBasket, košarkaška groznica trese, lupa i udara. Pratite nas, pročitaćete pregršt nebitnih informacija ali ćemo se bar šaliti na račun Španaca i Hrvata. Tri prsta visoko gore, živeo Rođa Raičević, Srbija i Holandija!

 

Miloš Marković 

 

0