Četvrti dan na evropskoj smotri u bacanju lopte na koš obeležile su neke neobjašnjive stvari koje zapravo nemaju nikakve veze sa sportom. Srpska javnost je ustanovila (tek sad?!?) da Ivica Dačić, osim što ne voli da posećuje kafane i ostala kulturno-umetnička mesta, isto tako ne druguje sa kriminalcima. Slobodan Šarenac je izneo svoju teoriju zavere o pobedi Italijana, koja uključuje Vatikan, Iluminate i američko sletanje na Mesec 1969. Naš premijer i dalje vredno radi i pregovara sa Merkelovom o našoj kazni za pobedu nad pancerima.

Orlovi su nastavili dominaciju u Berlinu. Pred sudar sa titanom islandske košarke, Islandom, Sale je naše momke verovatno motivisao tako što im je rekao da ako ne dobiju 20 razlike, nema lopte sutra na treningu. Taj oprobani metod strahovlade, preuzet kombinovano od Staljina i Duška Vujoševića, očigledno je urodio plodom pošto su naši isprašili rivala kao Prle Švabe, 93-64. Posle relativno slabijeg prvog poluvremena, naši momci su se raspucali u drugih 20 minuta tekme kao Marko Kraljević kad vidi Turčina i masakrirali slabašne Vikinge. Šuška se da je taj pokolj naredio naš ministar turizma, ljubomoran na to što Islanđani imaju lepše gejzire ( a osim toga i dobru književnost, Šarenac nam je otvorio oči, kakvi crni Andrići, Šantići i Nušići ). Svi iz našeg tabora su se upisali u listu strelaca i tako doprineli ovom genocidu nad malobrojnim narodom Islanda ( sad znaju kako je nama bilo lepog proleća ’99, ah te uspomene ). U protivničkom timu, u moru dugih i teško zamislivih a kamoli govorljivih prezimena, svojom partijom istakao se supertalentovani Natanaelson. On je sebi kupio jedan red u ovom tekstu kada je pokazao sav svoj raskošni talenat u jednom napadu i četiri puta promašio koš sa razdaljine, brat bratu, 20 santima ( nije malo, priznajem, ali ovo je košarka ). Bilo je još situacija kada su Islanđani delovali kao grupica mamurnih petlova na skidanju sa LSD-ja. Naši su takve poklone oberučke prihvatili kao Trojanci konja i rutinskim egzekucijama, trojkama i atraktivnim zakucavanjima bacali komentatora RTS-a u trans. Na kraju, lagani trijumf i nastavak serije pobeda po kojoj će Radoš Bajić snimiti film u kome će Teodosića glumiti Miloš Biković. Islanđani će morati da iskušaju svoju sreću u nekom sportu koji im više leži, tipa pecanje bakalara ili brzo cepanje drva.

Drugi meč dana u našoj grupi bio je sudar dve ratne sile iz prošlosti, domaćina Nemačke i Turske koja je imala više navijača ( logično, igralo se u Berlinu ). Turci su nošeni hukom tribine vrlo lako savladali Novickog i družinu sinji galeb. Tri četvrtine Nemci nisu ni primetili da se igra utakmica, a kada su se setili da i oni imaju pravo da igraju, bilo je kasno. Sipali su Turci iz svih pozicija kao Velja Ilić šljivovaču u…hm, pa sebe. Sa druge strane, Panceri su u odbrani delovali kao izbušeno rešeto a u napadu kao grupica prvaka na velikom odmoru. Takva igra im je ipak bila dovoljna, za drugi poraz na šampionatu. Njih očekuje teška borba sa Špancima za visoko četvrto mesto u grupi a možda i sankcije Merkelove.  Turci će se boriti sa nama za bolji plasman, nadajmo se da ćemo da ponovimo uspehe Karađorđa i Miloša Obrenovića.

Derbi dana i grupe bio je definitivno duel dve po mentalitetu i omraženosti slične ekipe, Španaca i Italijana. Očekivao se revolveraški obračun u dalekometnoj paljbi, Kareras protiv Pavarotija, tortilja protiv špageta, Franko protiv Musolinija i Berluskoni protiv tri grama kokaina i četiri maloletne prodavačice ljubavi. Ko nije stavio plus u broju koševa u Mocartu taj je izgubio šansu za svetlu budućnost šanera u Austriji. Očekivano međusobno zatrpavanje koša ove dve ekipe se i obistinilo, i jedni i drugi su pogađali iz svih mogućih i nemogućih situacija ( prednjačio Marko Belineli koji je pogađao lude trojke sa parkinga i iz svlačionice preko trojice protivničkih igrača uz faul i tri na karte ). Španci su držali meč pod svojom kontrolom do treće četvrtine kada su Azuri krenuli sa rafalom iz svih oružja. Da su bojler bacili na koš, u tim trenucima bi bez razmišljanja ušao kao budala u kredit. Španci nisu imali rešenja za igru Žabara pa su krenuli sa svojom fantastično razrađenom i komplikovanom taktikom- daj loptu Gasolu i moli se Bogu da pogodi. Pogađao je on kao naš predsednik kako se kaže pas na engleskom ali nije vredelo. Italijani dolaze do druge pobede, potpuno zasluženo moram reći. Španci bi dobili ovaj duel da je u pitanju separatizam ali su na parketu Berlinske arene delovali smešnije od Ivice Dačića kad nakon pola litra Rubinovog vinjaka krene da šparta na stranom jeziku po izboru. Boriće se za puko preživljavanje i plasman dalje, a Italijani će proslaviti uz lazanje i neka italijanska pića koja su meni nepoznata ( jer kada na Guglu ukucate “italijanska piĆa” kao rezultat izlaze kore za picu, jel’te ). I posle neka mi neko kaže da su mega korporacije dobre.

U ostalim, nama manje zanimljivim mečevima dana ( a i svakom normalnom ko zna više od 2 pravila košarke ) Slovenci, Grci i Hrvati su ostvarili trijumfe. Zmajčeki su teškom mukom savladali Leteće Holanđane ( leteli su visoko, ako me razumete ), Hrvati lagano prošetali kroz makedonsku odbranu kao Hitler kroz Poljsku, a Grci su pobedom nad Gruzijom obradovali Platona i Sokrata.

Peti dan nam donosi povratak u 1805. i treći srpski ustanak protiv Turaka. Osim toga, ispratićemo bitnije događaje na Farmi, ranču, parovima i singlovima kao i svaki ozbiljan medij u ovoj potpuno razvijenoj zemlji. Pratite nas, Maja Nikolić do pobede, tri prsta i velika Holandija.

 

Miloš Marković 

0