Četvrtfinalni dueli najveće evropske smotre košarke doneli su nam mnogo više od samo polufinalnih parova. Neki su dobili povratnu kartu u jednom smeru- rodna gruda, neki su dobili šansu da se bore za visok plasman od 5. do 8. Mesta, a neko će bogami morati da objasni Vojislavu Koštunici zašto Divac nije pozvan u našu reprezentaciju. Napetost raste kao standard u Srbiji, eksponencijalno i strmoglavo, ostali su samo najbolji od najboljih i neka igre počnu!

Prvi meč četvrtfinala, a bogami i najzanimljiviji toga takmičarskog dana, bio je sudar dva titana evropske i svetske košarke. Požrtvovani i borbeni Grci protiv , poput Karneksove paštete, uvek sveže namazanih Španaca. Migel De Servantes protiv Sofoklea, tortilja protiv suvlakija i Sakis Rivas protiv Rikija Martina. Očekivala se borba na ćivot i smrt, odbrana rukama, nogama i stolicama, rutinski plus u koševima na Gasola ( ulog-bakino životno osiguranje ). Sve to ali i više, mogli ste da vidite na kanalima medijskog javnog servisa Srbije za samo 500 dinara. Vaše pravo da platite sve. Kada se na to sve dodaju briljantne komentatorske sposobnosti Petra Dende, koji prosečno 30-46 puta u toku utakmice promaši prezime igrača, shvatite da su te pare odlično uložene. Bolje nego da ste recimo kupili dva girosa ili četiri pljeskavice. Aha, oni nas zapravo štite od nezdrave hrane, mora da je to. Hvala nebesima na ovim spasiocima života naših. No dobro, vratimo se na utakmicu. Vrlo kvalitetan, tvrd i neizvestan duel do poslednjih trenutaka. Pljuštale su čelične odbrane sa svih strana kao pare stranih investitora u Beograd na vodi. Napetost je dostigla vrhunac, već su viđeni produžeci ali su onda sudije stupile na scenu u dresovima Real Madrida. Italijančić simpatične frizure Lamonika ( kog moj otac kad vidi prebaci na Animal Planet ) je apsolutno briljirao i doneo pobedu Furiji. Dva puta je produženi dvokorak Adetokumpa okarakterisao kao korake, dok je sa druge strane odigran moravac Serhija Rodrigeza nagrađen slobodnim bacanjima. Kao da nije dosta, Španci su tražili i tehničku grešku?!? Jeste, plus tri na karte i pet bambija. A mi se žalimo da su Albanci gramzivi. I tako, nezasluženo Španci odoše dalje, ne znam od kad je dozvoljeno da imaš 8 igrača na terenu. Grci će, nažalost, morati sreću da potraže na Kavosu, uz litre metakse i kilograme musake. Furiju u polufinalu čeka domaćin Francuska. Kad smo već kod Francuza, oni su lakšim putem došli do mesta među četiri najboljih. Kao i u grupnoj fazi, sebi su završili protivnike kalibra šampion košarkaške lige Mozambika i laganim koracima se kreću ka medalji. Nije da nisu jaki, al’ dajte ljudi, imate pravo da nekad igrate sa nekim jačim od KK Tamiš Petrohemija. Ovoga puta protivnici su im bili Letonci, oslabljeni neigranjem nekoliko kvalitetnih igrača ( pošto su inače kompletni jači od Amerikanaca ). Rutinski i bez nekog većeg napora su ih galski petlovi izrešavali kao prosečan osmogodišnjak onu igru sa skočkom u Slagalici. Uvek je pik treći. Konačnih 84-70 govori da su se Letonci solidno držali ali opet, ne bi pobedili da se meč igra nedelju dana i da Francuzi smeju da šutiraju samo sa pola terena. Prvi veći test za ljubitelje puževa, šampinjona i žabljih bataka biće u četvrtak. Sudar sa Špancima doneće nam mnogo toga, ostaje samo dilema na čijoj strani će biti sudije, njima će izbor biti najteži ikada.

Drugi dan četvrtfinalne faze šutanja lopte na koš u evropskom stilu otpočeli su naši momci. Orlovi su pikali protiv neugodnih Čeha, koji su ( moram da podsetim, jače je od mene ) u osmini finala pregazili Hrvate kao traktor stabljike kukuruza u Belom Potoku. Duel Milana Kundere i Ive Andrića, Jelena i Staropramena, Mijatović protiv Nedveda. Postojao je blagi pritisak da ne prođemo kao naše komšije ali je brzo nestao jer mi nismo oni. Prvo poluvreme nismo odigrali na nivou koji građani ove zemlje košarke očekuju od pulena Saleta Đorđevića. Što on kaže, izgoreli smo u želji da što pre rešimo Čehe kao prosečan penzioner ukrštenicu u Blicu. I dok je Slobodan Šarenac romantično otklanjao gramatičke dileme oko pridevske konstrukcije slovenskih prezimena, Miloš Teodosić je plesao sambu po parketu u Lilu. Razigravao je sve oko sebe sa lakoćom leptira na tihom prolećnom povetarcu. Njegove lopte kao da su navođene GPS signalom iz orbitalnih satelita ( hrvatska teorija zavere da nam pomažu CIA, Papa i Mosad i da zato pobeđujemo ). Zabeležio je rekordnih 14 asistencija i vodio naš tim do pobede kao Mojsije narod kroz Crveno more. Na kraju, preslikana utakmica sa Fincima. Mučili smo se 30 minuta i onda je proradila rafalna paljba sa linije 6,75 i to je bilo to. Zoran Erceg je bio briljantan sa 20 poena, Bjelica i Teo su u svoje statističke kolone upisali nove dabl-dabl učinke. Na kraju, rezultatski lako ali po svemu viđenom dosta teže smo došli do plasmana u polufinale i borbe za medalju. Česi će svoje nade polagati u neke druge stvari, evo recimo ako im je za utehu u fudbalu bi nas tukli bar 4-0.

Naš protivnik na pretposlednjem stepeniku pred doček ispred Skupštine, dok mikrofonom dominira Dragan Kojić Keba, biće Litvanci. Baltički vikinzi su u šuterskom obračunu kod OK korala nadigrali Italijane u produžecima 95-85. Do pobede su došli tako što su pročitali taktiku Azura kao đak četvrtak Belu Grivu ( što je bilo teško, otprilike kao Velji Iliću da degustira novu sortu dunjovače ). Ta kvantna mehanika pomešana sa teorijom relativiteta koju Žabari nazivaju svojom taktikom se zasnivala na tome da pređu pola i šutnu trojku. Kao što rekoh jedared, opasni su ako ih krene šut ali sinoć to nije bilo tako. Može se reći da bi grupica pijanih kornjača sa Galapagosa bolje šutirala nego Žabari sinoć. Litvanci su pametno iskoristili ovu maestralnu kreativnost italijanske igre i došli do zasluženog trijumfa. Oni su bili odlični u šutu za tri, 11 od 18 je prošlo kroz mrežicu kao narodni poslanici Skupštine Srbije kroz starlete i Maja Nikolić kroz svaki rijaliti od stvaranja ove države. Litvanci idu na nas u borbi za medalju i to će biti odličan susret. Dve reprezentacije stare škole, šuterski odlično potkovane ekipe i sile ove igre. Biće gusto, biće više šuteva za tri poena nego što Toma Nikolić zna reči na engleskom ( znači brat bratu 42 ). Nema više Danilovića da zakucava preko Sabonisa, ali Sale je tu. Neće moći da im ubaci 12 trojki ali narediće Teu isto. Petak je rezervisan za Orlove, samo napred, ne okreći se, ne gledaj me!

To je to, počinje šou. Ali ne izbacivanje sa Farme ili žurka u Parovima nego ovaj basketaški. Čekaju nas najteže utakmice, idemo dalje i bodrimo Saletove pulene jače nego ikada. Verujmo u ove momke kao Šone Stefanović u premijera ili bar kao Ivica Dačić u Miljacku. Pratite nas i dalje, biće i dalje neprestanog trabunjanja i dubokih analiza Bodlera i Dostojevskog. Peticija da se Žare i Goci ponovo ujedine, pravda za Gogu Sekulić i jedan je Simon kapiten!

 

Miloš Marković 

0