Peti dan evropske smotre košarke već je prošao. Grupna faza privodi se kraju kao život engleske kraljice i sada se već gleda miljama unapred. Ko će s kim u nokaut fazi, kalkulacije počinju. Španci su, po starom dobrom običaju krenuli prvi sa matematičkim računicama, izračunali su da će teško da prođu dalje uopšte. Naši momci melju sve redom kao i braća Grci i ujedinjene afričke nacije koje igraju pod zastavom Francuske.

Počećemo kao i uvek sa Orlovima ( jer živimo u Srbiji, ne u Islandu ili Letoniji ). Meč sa neugodnim Turcima donosio je za sobom mnogo toga. Reprizu bitke na Čegru, duel Ane Nikolić i Emine Jahović, Porodično blago protiv Sulejmana Veličanstvenog i burek protiv bureka. Brat Hido Turkoglu nije mogao da se odluči za koga će da navija pa su se on i Peđa Stojaković takmičili u brzom ispijanju tekile u Akapulku. Ovaj meč je za nas bio korak ka prvom mestu u grupi i šansa da se osvetimo Turcima za 500 godina okupacije ( SAD SMO KVIT ). Saletovi puleni su, može se reći, rutinski odradili svoj posao, za razliku od Milutina Mrkonjića. Zasipali smo koš Turaka u prvoj četvrtini kao Sredozemno more obale Anadolije i od samog starta im stavili do znanja da oni neće baš mnogo da se pitaju u ovoj utakmici. Raspucali su se Teo, Kalina i na svo čudo ovoga naroda gospodskog, Braduljica, i poigravali sa Turcima kao osmaci sa prvacima u škoskom dvorištu.  Sa druge strane, dobar je bio čistokrvni Turčin iz okoline Ankare, Bobi Dikson koji je obrnutom metodom proporcionalsti pokazao kako je Eminem toliko uspešan reper. Konačnih plus 19 za nas je čak i dobar rezultat za Turke, pošto su protiv nas delovali kao skupina pijačnih prodavaca čarapa i petardi. Oni će svoje šanse za prolaz dalje morati da traže protiv čeličnog Islanda, a naši krupnim koracima koračaju ka sigurnom prvom mestu i novom izbacivanju Hrvata u četvrtfinalu ( šta da im radim, nemaju sreće dečki ).

Drugi meč dana u grupi bio je sudar Hitlera i Musolinija u Mercedes-Benz Areni u Berlinu. Panceri protiv Azura, Pavaroti protiv Ramštajna i Porše protiv Ferarija. Nemcima je pobeda bila potrebnija nego Velji Iliću jutarnja čašica dunjovače ali Žabari su bili ti koji su se radovali na kraju. Posle produžetaka, slavili su 89-82 i tako dobili zasluženu dozu špageta u bolonjeze sosu koji im predstoji kao nagrada za svaku pobedu, dok u pozadini ide milozvuk Erosa Ramacotija. Nemci izgleda nemaju šta više da traže na ovom šampionatu, u poslednjem kolu im treba pobeda protiv Španaca za plasman dalje. Navijaćemo za njih zdušno, sigurno je da ih više volimo od Španaca ( to i nije baš teško ) ali realnost je jedno a nadanja drugo. Verovatno će ih Furija razbiti kao Toma Nikolić test iz engleskog jezika za prvi razred osnovne škole ali dobra stvar u tome je što bar neće daleko da putuju da bi se vratili kući.

Španci su, sa druge strane, lagano savladali vikinšku kompaniju sa Islanda i definitivno ih poslali kući. Ide zima, pravo je vreme da se cepaju drva, a i zimnica se neće sama spremiti. Grci su  savladali Sloveniju i obezbedili sebi prvo mesto pred doigravanje, pojeli po koji giros i otišli u najbližu tavernu da se počaste nekim uzom. Naše drage komšije, kockasti kroasani su se mučili više nego što bi trebalo ( mada kad ih pogledam na terenu možda i ne ) protiv slabašnih Holanđana koji su pobrali simpatije navijača sa Jamajke i Ace Lukasa. Dobili su na kraju, jedva, leteći Holanđani će, na opštu žalost svih ljubitelja konoplje, morati kući da ponesu svoje zalihe sa ovog turnira. Hrvati su tako praktično osigurali poziciju broj dva u grupi pred nastavak takmičenja u Lilu a lale će morati da se vade na to da bi dobili ovaj duel u fudbalu ili pravljenju vetrenjača.

U ostalim, manje interesantnim mečevima dana, Francuzi su nastavili sa nizom pobeda i tako posthumno obradovali Napoleona, Jovanku Orleanku i Renea Dekarta. Makedonci nastavljaju da briljiraju, ovoga puta su izgubili od sile evro-azijske i međuplanetarne košarke, Gruzije. Naša južna braća i naslednici Aleksandra Velikog izgleda da su potpuno izgubili taj pobednički gen ovog velikog lidera, ili im jednostavno fali više Amerikanaca u ekipi. S obzirom na to da na parketu deluju kao tim paralisanih jazavaca posle cisterne Džek Denijelsa, nije iznenađenje što će već morati na rani odmor na Ohrid. Bar im nije daleko, a uskoro će saznati kako je i hiljadama Sirijaca koji ovih dana tavore po drumovima Srbije. Izrael je savladao Poljake, ako je bilo koga to interesovalo ( mene sigurno nije, ali morao sa da popunim redove ). Jerusalim je ceo plavo-beo!

Toliko za danas, odnosno juče, pošto ove analize, kao što ste primetili, idu dan nakon utakmica. To je sve taktički promišljeno, želimo da sva četiri čitaoca držimo u neizvesnosti. Kvalitet iznad brzine i ekskluzivnosti, to je naš moto i vodimo se njime kao Šešelj onom starom srpskom-Srbija do Tokija, mi imamo Mekdonalds a nema ga Split. Sutra neke nove simpatične budalaštine, do tada uživajte u ovom lepom vremenu i lirici Ipčeta Ahmetovskog.


Miloš Marković

0