Prvi dan na EuroBasketu bez imalo razmišljanja obeležili su Orlovi ( nije što su naši al’ stvarno su najbolji ) pa nekih 17 praznih mesta, onda sledi turski marš, balkanski derbi i hrabri Holanđani. Zanimljivost u vezi prvog takmičarskog dana je se Toma Nikolić još nije oglasio da odlikuje naše košarkaše.

Počećemo od naših momaka, naravno. Prvi meč i odmah sudar titana evropske i svetske košarke. Rakočević protiv Navara ( pikali NBA 2k15 na Sardiniji ), flamenko protiv užičkog kola, Hulio Iglesijas protiv Bore Drljače. Derbi šampionata, morate priznati ( pogotovo ovaj treći dvoboj ). Naši su počeli sjajno, Španci pet minuta nisu mogli da pogode more iz čamca, koša videli nisu. Onda je sudijska trojka naprasno odučila da je vreme da se istaknu obeležja i iz magičnog šešira izvukla dresove Serhija Ramosa, Ćavija i Inijeste i šou je mogao da počne. Nije nam u tim trenucima pomoglo to što je Sale prozborio koju, verovatno prijatnu, reč o prvom kolenu ( verujem da se fokusirao na ženski deo ) porodica sudijskih. Furija je ubrzo povela dvocifrenom razlikom, Rudi Fernandez konstantno dokazivao zašto je omraženiji više nego Ceca na hevi-metal svirci a naš premijer se zadovoljno smeškao novom dobrom koraku ka evrointegracijama. U drugoj četvrtini se probudio u nama dobro poznati srpski inat, Bjelica i Nedović su zasipali koš protivnika, zatvorili smo Gasola kao majka desetogodišnjaka koji je polomio komšijski prozor. Čak je i Teo, čovek koji je do sada pokazivao prosečno 0,4 emocija po utakmici ( statistika Ace Stojanovića ), podivljao i pokazao čak 3 različite face za vreme tekme. Drugo poluvreme, da je horor film, zvalo bi se „Španski masakr košarkaškom loptom“ . Raspucali su se naši kao Bata Živojinović kad vidi četu nemačkih vojnika. Pogađali smo iz svih pozicija, kad je trebalo imali smo i dosta sreće i postali veći Španci od Španaca po toj novostečenoj odlici. Dovodio je doktor Bjelica do ludila trenera furije svojim minijaturama, u džep je stavio čistokrvnog Španca poreklom iz Saragose, Nikolu Mirotića, a u napadu ga je vozao kao dete poniku, slao po burek, jogurt, kokice i novine. Prišli su Španci organizovanom igrom ( daj loptu Gasolu pa kud pukne ) na minus jedan pred sam kraj utakmice, ali to im je bio maksimum. Nije se moglo protiv vlaške magije koju je Štimac bacio preko malih ekrana. Dve vezane trojke Bogdana i Bjelice, Čikago u transu luduje, adios i asta la vista mučačos. Na kraju su presudili cojones como melones naših momaka dok će Španci više sreće morati da potraže u narednim duelima, nadam se da će da je nađu kao Sauron svoj prsten. Kod nas, statistički najbolji igrači bili su Simonović u Milutinov ( u disciplini mahanja peškirom i bodrenja saigrača ). U onim manje bitnim kolonama, Bjelica 24 poena i 10 skokova, 14 je ubacio Nedović. Sledeća utakmica protiv domaćina Nemačke, očekujmo i nadajmo se reprizi Kolubarske bitke.

Italijani i Turci su u Berlinu odigrali mini derbi naše grupe. Turci praktično pred domaćom publikom, morali su da se pokažu maksimalno. To su i uradili, razbili su favorizovane Žabare kao mače muškatlu. Konačnih plus 2 možda to i ne govori, ali činjenica je da su tokom najvećeg dela utakmice vodili i oko 10 razlike. Na momente fanatična odbrana pulena čoveka koji je u Srbiji voljen koliko i Hašim Tači, Ergin Ataman, i rutinske pik en rol egzekucije Erdena dovodile su do ludila Azure. Čistokrvni Turčin Bobi Dikson ( uzeo ime Muhamed Ali, pošto je Majk Tajson već bilo zauzeto ) je razigravao sve osim sebe, briljirao je šuterski sa 4/20 iz igre. Sa druge strane, NBA postava Italijana je delovala kao razbijena boca ( možda su i oni razbili koju bocu vina pre utakmice, tako su igrali ). Jedino se Galinari potrudio da parira timskoj igri Turske ali njegovih 33 poena nije bilo dovoljno da se izbegne poraz. Slavi Berlin, slavi Trabzonspor, sa druge strane Italijane baš briga, ko još gleda basket tamo, svi su ili uz modnu pistu ili letuju na Siciliji.

Balkanski derbi Hrvatska-Slovenija pripao je, očekivano, favorizovanim Hrvatima koji su još jednom dokazali da imaju najlepšeg predsednika. Nije bilo lako, zmajčeki su se borili kao…hm, pa zmajevi ali su kockasti prevagnuli u svoju korist 80-73. U ovoj grupi su i braća Grci koji su rutinski savladali, takođe braću Makedonce.

Na kraju, poslednje redove čuvam za iznenađenje dana, simpatičnu skupinu promotera legalizacije marihuane obučenu u narandžaste garniture. Holanđani upisali prvu pobedu na šampionatu, savladana je velesila evropske, azijske i planetarne košarke, Gruzija. Drugari iz Amsterdama su nošeni parolom nemamo šta da izgubimo i gramima THC-a u krvi igrali sa čak 102 % mogućnosti i došli do velikog trijumfa. Posle utakmice su protivnicima simbolično poklonili klompe ( jedan par je sačuvan za mog druga Džonija ).

Sutra je novi dan, nova analiza ( ako ovo baljezgarenje može tako da se nazove, dresirani nilski konj bi verovatno uz bocu vinjaka pisao manje gluposti ) i nova šansa da bratu našeg premijera neko ukrade ličnu kartu i otvori fantomsku firmu. Pratite nas i EuroBasket, živeo Era Ojdanić, Stoja majka kraljica i sloboda za Tibet.

 

Miloš Marković 

0