Da li ste znali da je opadanje do 100 dlaka dnevno normalan proces? Opadanje kose je veoma čest problem i prema nekim izvorima skoro polovina ljudi do svoje 50. godine se suoči sa ovim problemom. Muškarci se češće suočavaju sa ovim tim, ali problem ne treba zanemariti ni kod žena jer je podjednako demorališući za oba pola. Uzroci opadanja kose su najrazličitiji, od onih jednostavnih i trenutnih poput nedostatka vitamina pa sve do nekih oboljenja. U većini slučajeva, može se naći način za izlečenje. Postoji posebna oblast dermatologije koja se bavi problemima kože glave i kose, između ostalog i opadanjem kose, i naziva se kapilitologija.

Opadanje kose je do sada povezivano sa pozitivnom porodičnom anamnezom, odnosno može biti nasledno, stresom, hemioterapijom, mehaničkim oštećenjima kose, starošću, lošom ishranom, bolestima štitne žlezde i nekim gljivičnim oboljenjima kože glave.

Nasledni oblik opadanja kose je najčešći i on može biti muškog ili ženskog tipa i naziva se androgena alopecija. I kod jednog i kod drugog, dolazi do produbljivanja zalizaka i promena na čeonoj liniji kapilicijuma, odnosno kosmatog dela glave, gde normalne dlake bivaju zamenjene tankim i kratkim dlakama. Promene se zatim šire na teme, a potom se ove površine spajaju i proređuju do najtežeg stadijuma kada je očuvan samo venac kose u potiljačno-slepoočnom predelu kod muškaraca. Kod žena su promene lokalizovane u čeonoj i temenoj zoni, ali u vidu difuznog proređenja kose. U kliničkoj slici, centralno mesto zauzima opadanje kose, ali u zavisnosti od uzroka može biti praćeno i drugim simptomima i znacima. Vrlo često se javlja gubitak samopouzdanja zbog izgleda, i to naročito kod žena i tinejdžera.

Prvi korak u dijagnozi predstavlja sveobuhvatna, temeljna anamneza i klinička slika koje se mogu upotpuniti laboratorijskim analizama i tehnikama pregleda kože glave i korena dlake i to pomoću skenerskopskog nalaza. Skenerskopski pregled je pregled aparatom savremene dijagnostike koji omogućava posmatranje sa uvećanjem i do 650 puta, a jak svetlosni fluks čini kožu transparentnom i na taj način omogućava posmatranje vitalnih struktura.

Terapija zavisi od uzroka, ali je i Vaš izbor u zavisnosti koliko utiče na Vaš život. Neki ljudi se odlično nose sa ovom činjenicom dok drugima značajno utiče na kvalitet života i smatraju da im je neophodno lečenje. Ako je uzrok opadanja kose trenutni, kosa će najverovatnije porasti ponovo spontano, uklanjanjem faktora koji je doveo do gubitka kose ili nadoknadom deficitarnih elemenata. Na primer, ako je gubitak kose posledica smanjenog rada štitne žlezde, hormonska terapija, odnosno terapija primarne bolesti može dovesti do poboljšanja. Kosa koja opadne nakon hemioterapije će ponovo porasti nakon završetka terapije. Kod naslednog tipa ćelavosti, kosa neće spontano porasti tako da je neophodno lečiti ovaj problem medikamentozno ili transplantacijom kose. Medikamentozno lečenje se bazira na sprečavanju ili usporavanju daljeg opadanja kose, rastu postojećih i novih dlaka, ali njihovo dejstvo prestaje sa uzimanjem. Postoje brojni agensi koji se koriste u ovu svrhu, ali najpoznatiji su minoksidil i finasteride. Ako je uzrok opadanja imunološki posredovan, može se pokušati sa kortikosteroidnom terapijom.

Presađivanje kose je, međutim, jedino trajno rešenje za ovaj problem. Transplantacija kose se zasniva na činjenici da kosa u pojedinim periodima nije podložna trajnom opadanju, tako da se ona koristi za korekciju regija sa nedostatkom kose. Ovaj postupak se dosta često obavlja i u inostranstvu, recimo mnogo ljudi iz Srbije obavlja presađivanje kose u Istanbulu. Operativni postupak obuhvata uzimanje mikrotransplantata sa donorskog mesta i prebacivanje kose u zonu gde je proređena ili nedostaje. Postoji nekoliko kategorija transplantata, a poslednjih godina su popularne metode sa presađivanjem pojedinačnih folikula (folicular unit extraction). Za operativnu proceduru se koristi lokalna anestezija, a postoperativni oporavak je uglavnom lak i pacijent se brzo, najčešće za dva do pet dana, može vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima. Nakon presađivanja kose, koža glave je veoma osetljiva i najčešće je neophodno uzimati lekove protiv bolova u narednih nekoliko dana. Doktor Vam može propisati i antibiotik i anti-inflamatorne lekove kako bi se smanjio rizik infekcije. Dve do tri nedelje nakon operacije, presađena kosa uglavnom opadne, ali se u narednih nekoliko meseci očekuje njen ponovni rast. Kod većine ljudi dolazi do rasta 60% presađene kose u narednih šest do devet meseci. Presađena kosa je istovetna ostaloj kosi na glavi i nastavlja normalno da raste.

Ova oblast je sve popularnija i postoji sve veći broj klinika i centara za estetsku hirurgiju u Srbiji u kojima se opadanje kose može lečiti presađivanjem, ali su veoma popularne i klinike u regionu, pa tako veliki broj ljudi putuje za Istanbul u Turskoj kako bi se podvrgli ovakvim zahvatima.

Reference:

Literatura 1

Literatura 2

 

 

1