Maj je mesec. Evo još koja nedelja je ostala do raspuštanja osnovaca i srednjoškolaca. Dok će neki morati da se strpe još malo, osmaci i maturanti srednjih škola će ranije na raspust kako bi mogli da se pripreme za upis u željene srednje škole i fakultete.  Mnogo učenja, spremanja, stresa i nervoze koji će kulminirati  objavljivanjem rang lista.  Ali pre toga, ta famozna matura. Mala ili velika, sve maturante je uhvatila groznica maturske večeri. U životu roditelja i učenika matura ima veliki značaj jer ona predstavlja prekretnicu u daljem životu. Maturanti će već sledeće godine biti na fakultetima, u većini slučajeva u drugim gradovima, mnogo od njih prvi put odvojeni od svojih roditelja, sami, sa brojnim obavezama. Pravi ispit zrelosti, šta i izvorno znači matura. Tim povodom maturanti obično organizuju maturske zabave. Poslednja žurka sa drugarima iz klupe, sa omiljenim, i ne tako omiljenim profesorima. Svi na jednom mestu, ali bez loših ocena. Tu naravno ne treba zaobići ni apsolventske večeri koju se nešto formalnije, koja su tu da nas podsete da je našem školovanju došao kraj. Ono po čemu se one ne razliku od matura jeste ta višemesečna ,,priprema“.

 

 

Šta je nekad bilo dovoljno, a bez čega se danas ne može?

Maturska zabava nekada je služila da se okupe svi oni koji su prethodne četiri godine proveli zajedno, nije se mnogo promenila po tom pitanju, ali zato jeste sve ostalo. Devojkama su majke ili bake šile haljine. Uz haljinice, naravno najkraće do kolena, išle su neke baletankice. Kosa uvijena na krpice, naravno mama je ta koja pravi frizuru, a matura je bila odlična prilika da se prvi put stavi šminka. Malo karmina, rumenila, maskare i devojke su spremne. Momci tada prvi put oblače odela, obično za broj veća, i sa svojim pratiljama odlaze na matursku zabavu.

To  je nekada bila samo igranka kojom se označava kraj školovanja, lep način da se svi druže i prilika kada svi dobijaju duži izlazak u grad. Jer matura, kao ispit zrelosti, odnosila se na polaganje testova znanja, svega onoga što su naučili do tada, a zabava koja se organizovala bila je samo lep način da se obeleži kraj školovanja. Matura se odnosila na polaganje mature,tj. polaganje ispita a ne toliko na proslavu iste.

Proslava mature danas teško da bi se mogla posmatrati tako. Kada dođe ovaj period godine svi kao da smo nekako uvučeni u ludnicu maturske večeri.  Frizerski saloni su puni. Ako hoćeš dobar termin moraš da zakažeš mesec dana ranije. Šminka, frizura, duge trepavice. Haljina da bude jedinstvena, jer čemu tolika priprema ako će jos neko imati istu takvu. Svi dolaze da vas gledaju, svi žele da se slikaju sa vama. U manjim mestima ceo grad izađe da vidi stotinak maturanata i da se divi njihovoj mladosti i lepoti. Pripreme za maturu traju mesecima, sve treba uklopiti, naći haljinicu, cipelice, savršenog para. Proslave se održavaju, naravno, u restoranima, muzika se plaća više stotina eura, a da ne govorimo o tome koliko košta celokupna priprema.

Kako se približava taj dan devojke su sve nervoznije, nisu pronašle savršene cipele, termin u frizerskom salonu im je zauzet, nisu odlučile kakvu šminku žele. Dok momci razmišljaju o tome koliko alkohola će moći da popiju te večeri, i naravno oni proslavu započnu od ranog jutra. I svi smo nekako uključeni u tu pripremu, da li  brat, sestra, drugarica, komšinica proslavlja maturu nije ni važno jer smo svakako uvučeni u to ludilo koje obeležava ovo doba godine. Vreme kada svuda oko nas srećemo maturante, prepoznaćemo ih lako jer sada svi nose iste majice, sa raznim natpisima zavisno od škole i odeljenja. U prodavnici, autobusu, na ulici svuda možemo čuti priču o tome. Ovo jeste mesec maturanata.

 

Matura sada nije ni nalik onoj nekada. Toliko spremanja, kupovine za koje roditelji moraju da izdvoje velike sume novca, devojke u balskim haljinama, momci u odelima, organizovanje proslava u restoranima, trubači, igranje po stolovima.  Ljudi izlaze na ulice da vide maturante kako izgledaju, da prokomentarišu kako su se obukli, našminkali. Kao da se zaboravilo da je pravo značenje mature zapravo ispit zrelosti, a to označava polaganje završnih i prijemnih ispita. Danas se o tome razmišlja nakon proslave, koja je odjednom na prvom mestu. Više pažnje se posvećuje tome šta obući i kako izgledati.

Ali kada sve to prođe shvati se  da je važno  samo ono druženje, poslednja zajednička žurka. A od svog tolikog spremanja ostaju samo fotografije i lepe uspomene na vreme provedeno zajedno. Nakon nekog vremena svi polako shvate da nije ni važno kako su se obukli i koliko su se spremali, da je bilo bitno samo ono vreme koje su svi zajedno proveli.

Sandra Nikolić

 

0