Hipnozu poznajemo uglavnom laički – kao tačku šou-programa u kojem pred zadivljene posmatrače hipnotizer izvodi osobu iz publike, dovodi je zatim u stanje slično snu, “preuzima kontrolu” nad njenim umom i “nalaže” joj da uradi nešto što u stanju pune svesti ona svakako ne bi učinila.

Hipnoza nikako nije to, ona je daleko ozbiljniji naučni pojam, o kojem bi trebalo, kao akademski građani, da znamo činjenice dokazane u sve brojnijim istraživanjima. Tim pre što je, kao metod i sredstvo pomoći kod zdravstvenih problema, preporučuju eksperti sa najpoznatijih svetskih univerziteta.

Naša svakodnevna hipnotička stanja

Krenimo od hipnoze kao pojma. Umesto definicija koje se sreću u udžbenicima, poslužićemo se jednostavnim primerima. Možda ne znate da se baš svakoga dana i sami nekoliko puta nalazite u stanju hipnoze, ali ga ne nazivate tako. Radi se o onoj poznatoj situaciji kada se “zamislimo”, “odlutamo”, “sanjarimo”, oživljavamo sećanja koja izazivaju emocije, sa pažnjom gledamo film ili čitamo knjigu, potpuno nesvesni događaja u okruženju… Istraživači koji su pokušali da saberu sva srodna stanja svesti zaključili su da se čak tri do četiri sata dnevno čovek nalazi u njima.

U veoma slično stanje osoba dospeva i u toku hipnoterapije, medicinski priznate metode tokom koje joj obučeni stručnjak, hipnoterapeut, pomaže da se fizički i mentalno opusti i postane otvorenija za sugestije. Cilj je da prihvatanjem ovih sugestija terapeuta pojedinac promeni emocije, mišljenje, stavove i načine ponašanja i tako reši sasvim konkretan problem, u čijoj osnovi su psihički uzroci.

Važno je naglasiti još jednom da hipnoza nije duboki trans ili san u kojem osoba tokom hipnoterapije predaje svoju volju i slobodu “na upravljanje” terapeutu. Hipnozu možemo, baš kao i sva napred navedena stanja, svojom voljom, u svakom trenutku da prekinemo i “vratimo se u stvarnost”. U stanju hipnoze čovek ne gubi kontrolu nad svojim postupcima.

Hipnoza uz stručnu pomoć leči

Hipnoterapija se pokazala uspešnom kod velikog broja neprijatnih psihičkih stanja, ali i fizičkih bolova i bolesti.

Da krenemo od onih najčešćih. Pedantni statističari navode da će do 2020. godine depresija postati drugi po učestalosti uzrok odsustvovanja sa posla. Depresivni poremećaji mogu biti veoma blagi i manifestovati se kao privremeno osećanje bespomoćnosti i besmisla, obično posle nekog gubitka, ali i ozbiljni, sa suicidnim idejama. Pokazalo se da hipnoterapija, vođena od strane kvalifikovanog stručnjaka, blagotvorno deluje kao jedina ili u kombinaciji sa drugim metodama.

Hipnoza pomaže i kod anksioznosti, još jednog problema koji može da se manifestuje u najrazličitijim oblicima. Anksioznost kao preterana strepnja i strah, s vremena na vreme se dogodi svakome od nas, ali kada počne da upravlja našim životima tako što zbog nje menjamo lične i radne planove i navike, problem posataje ozbiljan. Nepijatnost u liftu, avionu, na ispitu, prilikom javnog nastupa, prilikom prelaženja ulice, nejasna uznemirenost bez posebnog povoda.., može da preraste u fobiju ili napade panike, uz fizičke simptome – ubrzan rad srca, znojenje, osećaj gušenja, slabost… koji dodatno pojačavaju strah. Hipnoterapija u dobroj meri može da pomogne kod različitih vrsta i stepena anksioznosti, kao i kod nesanice i čitavog niza drugih stanja direktno ili indirektno povezanih sa anksioznošću.

Tretiranje bola poseban je izazov za hipnozu, posebno bola kod depresivnih osoba i osoba koje pate od anksioznosti, pošto se kod njih javlja u intenzivnijem vidu, često otporan na uobičajene analgetike. Hroničan umor i bolovi u celom telu (fibromialgija), glavobolje, bolovi u krstima, iritabilna creva i niz drugih poremećaja nastaju u kobinaciji fizioloških i psihičkih faktora. Čuveni medicinski fakultet Univerziteta Harvard u ovakvim slučajevima, pored ostalih metoda, preporučuje hipnozu, navodeći da hipnotički trening, prema jednoj studiji, kod 71% tretiranih osoba pomaže da se smanji kompleks simptoma kod depresije, anksioznosti i gastrointestinalnih problema.

Naše mentalno stanje, posebno emocije, na interesantan i još uvek nedovoljno ispitan način povezani su sa fizičkim zdravljem. Hipnoterapija je, iz tih razloga, svoje mesto pronašla i kod zaceljivanja rana posle hirurških intervencija, tretmana problema sa kožom, veštačke oplodnje…

Ne treba dokazivati koliko su pozitivne emocije i stavovi važni za odvikavanje od pušenja i nastojanje da se reguliše prekomerna telesna težina. Relaksacija i sugestije u toku hipnoze pomažu da se nove zdrave navike, ukoliko postoji želja i spremnost, usvoje posle samo nekoliko seansi.

Mentalno zdravlje i pozitivna osećanja preduslovi su ličnog i profesionalnog uspeha, a samim tim i ispunjenosti i sreće. Kada se problemi jave, za njihovo rešavanje bi, jednostavno, trebalo potražiti savet stručnjaka, uz saznanje da pored različitih metoda psihoterapije postoji i hipnoterapija, koja može da da ponekad i neočekivano dobre rezultate.

Foto: flickr/ Ross M Karchner

0