Vrlo često osobe koje su u radnom odnosu kod svog poslodavca, bilo privatnog ili državnog, obavljaju i svoje privatne poslove sa strane, što često zahteva i neki vid registrovanja delatnosti.

Kako to učiniti i koliko precizno zakon propisuje pravila za ovakve vidove registracije?

Zakonska pravila o registraciji privatne delatnosti osobe u radnom odnosu postoje i moguće je registrovati privatnu firmu iako je osoba već zaposlena u drugoj radnoj organizaciji.

Ko ne može osnovati privatnu firmu iz radnog odnosa?

Izuzeci, naravno, postoje. Ukoliko ste, recimo, zaposleni u MUP-u, nije dozvoljeno da obavljate privatne poslove i imate registrovanu firmu i to vas direktno može koštati posla.

Što se privatnika tiče, prepreka mogu biti ugovori o radu, tačnije, klauzula o konkurenciji koja se potpisuje i kojom vas poslodavac sprečava da u istoj delatnosti imate privatnu firmu jer bi to moglo direktno da ugrozi njegove poslovne interese.

Dakle, poslodavac ovom klauzulom može zaposlenog ograničiti da otvori privatnu firmu u određenoj delatnosti, ali i generalno. Opet, zavisno od ugovora, zaposleni koji mimo ove klauzule otvori privatnu firmu može dobiti otkaz ili može biti u obavezi da isplati naknadu štete poslodavcu. Ova klauzule može imati važenje i nakon prekida radnog odnosa i to najviše do dve godine.

Ukoliko u samom ugovoru o radu nije naglašeno da nemate pravo da osnujete privatnu firmu, ostale zakonske regulative koje bi to sprečavale apsolutno ne postoje.

Procedure za otvaranje firme iz radnog odnosa

Kada je reč o osnivanju Društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) u agenciji za registre dostavljate samo ličnu kartu pa tako ne postoji procedura provere da li ste već u radnom odnosu. Pojednostavljeno: niko vas neće ni pitati da li ste već negde zaposleni.

Kada je reč o registraciji firme, važno je da se privatna firma vodi kao dodatna delatnost i kao takva treba da bude prijavljena u poreskoj upravi. Ipak, obaveza plaćanja doprinosa ostaje po svim osnovama, pa zaposleni koji ima i svoju firmu plaća dvostruke doprinose državi do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa. Baš zbog toga većina pribegava alternativnim rešenjima: dogovara se sa poslodavcem da pređe na ugovor o delu ili otvara firmu na ime nekoga od nezaposlenih članova porodice kome plaća doprinose za penziono i socijalno osiguranje, umesto da sebi to uplaćuje dvostruko, bez ikakve realne koristi od toga.

Naravno, najbolje je angažovati profesionalnog knjigovođu kako za samo otvaranje firme tako i za sve kasnije aktivnosti koje slede (efikasnije upravljanje vremenom, striktno poštovanje zakonske regulative) i dr.

Sve u svemu, postoji par stvari na koje treba obratiti pažnju. Najpre, ugovor o radu koji je potpisan sa poslodavcem. Ukoliko tu ne postoje prepreke za osnivanje firme u vidu klauzule o zaštiti konkurencije, onda su vam otvorena vrata da registrujete i dodatnu delatnost. Sledeći problem koji se nameće jeste dvostruko plaćanje doprinosa koje ne možete izbeću ukoliko ste na bilo koji način, bilo kao vlasnik ili zaposleni, zavedeni u svom privatnom preduzeću.

O svemu dobro razmislite na vreme pre nego što preduzmete konkretne korake i mnogo sreće!

 

2