Mobing, maltretiranje ili zlostavljanje u okviru organizacije ima ozbiljne posledice po pojedinca, ali i po čitavu organizaciju. Kao forma ponašanja u okviru organizacije, mobing je primarno bio identifikovan u modelima ponašanja nekih životinja, ptica prvenstveno. Kada bi uočile opasnost od nekog napadača, jedna ili par ptica bi počele kricima i bučnim lepršanjem krila da nasrću na napadača – tako bi privukle pažnju drugih ptica koje im se u tome pridružuju.

Mobing predstavlja specifični oblik ponašanja i patološku komunikaciju na radnom mestu. Kada jedna osoba ili grupa osoba psihički zlostavlja i ponižava drugu osobu, sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta. Ova pojava je široko rasprostanjena u sveti, može se posmatrati kao problem globalne razmere. Činjenica je i da se u uslovima krize dramatično povećava broj slučajeva mobinga, i to kako onih prijavljenih, tako i onih slučajeva mobinga koji se dešavaju, a nisu prijavljeni. Pored mnogih drugih razloga, i nedovoljna informisanost zaposlenih dovodi do toga da veoma mali broj žrtava mobinga uopšte shvata da su,  zapravo, nečije žrtve i da, samim tim, mogu da potraže pomoć za izlazak iz situacije u kojoj su se, obično ne svojom krivicom, zatekli.

Uzroci nastanka mobinga u organizacijama su veoma heterogeni. Mobing započinje jedan pripadnik grupe, po pravilu onaj koji ima najviše prethodno potvrđenog integriteta u okviru zamišljene ili potrebne grupe koja postoji ili je u formiranju i koja će mu garantovati zavodljivost početne ideje, a u situaciji u kojoj se taj pripadnik grupe oseća iz nekog svog ličnog razloga ugrožen od strane svoje buduće žrtve.

Psiholozi tvrde da su moberi osobe sa poremećajem ličnosti. To su manje sposobni, ali moćni pojedinci, bez kapaciteta za ljubav, zabavu, kreativnost, davanje i sl. Njima se, u procesu zlostavljanja drugih lica, lako pridružuju oni članovi organizacije čija je priroda ličnosti slična prirodi ličnosti mobera. U pitanju su, uglavnom, tzv. poltroni, zatim lica nedovoljno stručna i nedovoljno kompetentna za posao, kao i oni pojedinci koji se u strahu da i sami ne postanu žrtve mobinga ili sa idejom da ostvare neku ličnu korist, poistovećuju sa zlostavljačem. Nisu u praksi retke ni one situacije u kojima se glavni mober ne eksponira, a na žrtvu deluje prikriveno, uz pomoć svojih ,,pomagača”. Najčešći postupci mobera mogu se svrstati u nkoliko grupa: napad na ličnost i njen socijalni ugled, napad na socijalne odnose i komunikaciju, napad na kvalitet rada i  napad na zdravlje. Tipovi ličnosti koji mogu da pogoduju izgradnji ličnosti mobera su: narcistički, manipulativni, destruktivni i  dominantni tip ličnosti.  

slide5

Veza između konflikta (sukoba) i mobinga je očigledna. Konflikt se opisuje kao kontraverza, razlika u mišljenju ili otpor. Mobing uvek počinje jednim takvim konfliktom. Otuda se mobing posmatra kao „preterani konflikt“, te se nakon izvesnog vremena razvija iz jednog potpuno bezazlenog konflikta. To se ponekad dešava vrlo brzo, a nekad tek nakon nekoliko nedelja ili meseci. Ignorisanje mobinga često je razlog za štetne događaje. Žrtva se plaši da započne odbranu jer se boji gubitka posla, usamljena je i bespomoćna.

Po svojoj prirodi, žrtve mobinga su, uglavnom, osobe koje su poštene, mirne i povučene, spremne da zatraže bolje uslove rada na početku ili na kraju radnog veka, ženskog pola, bolesne, invalidi, pripadnici nekih manjinskih grupa.

Dugotrajno izlaganje mobingu uvek dovodi do ozbiljnih zdravstvenih posledica, uključujući pojačan rizik razvoja telesnih i mentalnih bolesti. Mobing nije medicinska dijagnoza, ali može dovesti do brojnih psihosomatskih poremećaja. Svi poremećaji koje može izazvati mogu se svrstati u tri grupe: telesni poremećaji, poremećaji ponašanja i psihički poremećaji.   Zlostavljačkim ponašanjem opterećen radni ambijent doprinosi izmedju ostalog i tome da moral i poverenje opadaju, rastu apatija, nezadovoljstvo,  strah i stres, najkvalitetniji radnici napuštaju organizaciju i sl.

Mobing ima veliki negativni uticaj na pojedince i organizaciju kao celinu, zato bi trebalo više pažnje da mu se posveti u budućnosti. Menadžeri bi trebalo da ostvare permanentan uvid u ponašanje članova organizacije kako bi suzbili zlostavljačku formu ponašanja. Donošenja Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, predstavlja ozbiljan signal da su problemi izraženi i da ih treba znalački i odgovorno tretirati.

 

Miljana Gligorov

 

Izvori:

  • Ekonomske teme 4, god.
  • mobing.rs
  • wikipedia.org

 

0