Životinje su živa bića koja dišu i osećaju, osećaju radost, bol, tugu, patnju, ljutnju, poniženje….kao i čovek! Postoji li razlika…postoji! Čovek može reći ako ga neko zlostavlja, ponižava, maltretira….Životinja tu privilegiju nema, ne može nam reći rečima ali ako je budemo dobro prosmatrali sve nam može reći svojim tužnim pogledom, položajem tela, mahanjem i položajem  repa, cviljenjem…. Da li smo ih sposobni razumeti? To zavisi od nas samih. Ako nas ne zanima što komšija zlostavlja svog psa na lancu, ili prolaznik nogom udara životinju na ulici ili iz užitka ubije životinju…Onda se moramo zapitati šta je to sa nama ?!

Kućne životinje  su životinje koje žive s nama, koje su uz nas, koje s nama dele naš životni prostor, hranu, našu sreću i našu tugu.  To su životinje koje smo u jednom trenutku  uzeli k sebi odabravši ih za naše prijatelje, suputnike i  članove porodice. To su životinje koje nam ulepšavaju dane unoseći u njih opuštenost, radost i veselje nesebičnom odanošću, privrženošću, vernošću, i neusiljenom ljubavlju. No, one nisu tu kako bi nam služile, bile ukras ili igračka. One postoje zbog vlastitog razloga, a mi imamo odgovornost da se o njima brinemo uvažavajući njihove potrebe. Selidba, godišnji odmor, dolazak novog člana porodice ili bilo koji drugi razlog nisu izgovor za zanemarivanje, zlostavljanje, napuštanje ili ubijanje!

Nemojte nikada kupovati životinje, nikada darivati ili udomljavati kako biste udovoljili deci i ako svi članovi porodice nisu saglasni i spremni brinuti se o životinji dugi niz godina.
Životinje imaju pravo da se prema njima odnosimo s poštovanjem, pravo na telesni integritet i pravo na slobodu kretanja. Kršenje ovih prava nije moralno opravdano, bez obzira što neki  ljudi to pravo sami sebi daju.

Imaju li životinje svoja prava?

Mnogim se životinjama i danas uskraćuju njihova prava. U malobrojnim slučajevima, samo neke vrste uživaju zakonsku zaštitu. Ovo pokazuje samo jedan vid diskriminacije koja se tiče prava životinja. Ljudi prave velike razlike između različitih vrsta, cene samo one životinje koji im u bilo kojem pogledu odgovaraju ili od kojih imaju neke koristi. Mačke su mazne, psi su odani, delfini su prijateljski nastrojeni. Takvo je shvatanje životinja vrlo ponižavajuće budući da se one uvažavaju samo kad su u nekoj funkciji, bilo da se koriste u terapeutske, društvene ili uslužne svrhe. Prava vrednost životinja se neprestano ignoriše. Upravo zato, kad ljudi smatraju da im neka životinja ne može ponuditi navedeno, odbacuju je ili  zlostavljaju. Čovek bi trebalo da uvaži sva živa bića pa čak i ona koja se na prvi pogled ne čine toliko zabavna, privlačna ili odana.

Prijavi zlostavljanje!

Da li ste znali da je zlostavljanje životinja krivično delo u Srbiji? Zato, ukoliko primetite da neko surovo postupa sa životinjom, prijavite zlostavljanje! Pravno savetovalište za zaštitu životinja ORCA je osnovano sa namerom da pomogne građanima da prevaziđu probleme koji se tiču njihovih, tuđih ili ničijih životinja uz pomoć za to predviđenih zakonskih sredstava. Ukoliko ste svedok nasilja prema životinjama ili imate neki problem u vezi sa životinjama, posetite Pravno savetovalište za zaštitu životinja, ponedeljkom od 17-20 časova, na adresi Risanska 1/1, ili pišite na pravna.pomoc@orca.rs Nasilje prema životinjama možete prijaviti i policijskoj upravi u svojoj opštini.

Nasilje nad životinjama poslednjih je godina i decenija prevršilo svaku meru, a čini se da je sve gore i gore. Pošto policija i sudovi često ne reaguju, ili reaguju sporo i blago, smatram da je možda najbolje rešenje slediti praksu iz razvijenog sveta i formirati posebnu službu koja će se baviti samo ovim, za životinje akutnim problemom. Policija i sudovi ovakve pojave ne shvataju ozbiljno, što zbog duboko ukorenjenog antropocentrizma, što zbog činjenice da su pravno gledano životinje i dalje “stvari”, što zbog opštenarodnog neobrazovanja, neprosvećenosti i neukosti.  Da li je čovek bitniji od životinje?

1. Na desetine hiljada pasa u Srbiji ceo svoj životni vek provedu vezani na nekoliko metara dugačkom lancu. Njihov svet je skučen i mali, a duša im pati gledajući ogroman prostor koji ne mogu da dosegnu. Zbog ovoga padaju u depresiju i/ili postaju agresivni, jer nisu socijalizovani. Ovo spada u domen psihičke okrutnosti prema životinjama, i jedna je od pojava koje evropska (a pre svega LJUDSKA) Srbija mora da iskoreni ako ne želi da izgubi svoju dušu zauvek.

2. Ogroman broj pasa vlasnici drže u kavezima, koje nazivaju “boksovima”, čitavog njihovog života, što pse dovodi do usamljenosti, depresije, poniženja, života nedostojnog živog bića. Ali, dovodi i do poremećaja u ponašanju, istih kao i kod onih životinja koje život provode vezani na lancu. Suštinski gledano, ima malo razlike između lanca i boksa. I ovi su psi agresivni i prema ljudima i prema životinjama jer nisu socijalizovani. Ako vas zanima kako je to kada vas neko strpa iza rešetaka i dopušta vam sat vremena šetnje u toku dana, možete da popričate sa nekim ko je ležao u zatvoru. Tada će vam možda postati jasnije kako se osećaju psi.

3. Ljudi izbacuju svoje pse i mačke na ulicu, a to je još jedna stvar kojom bi posebna policija i sud trebalo da se bave. Sa jedne strane, čipovanje životinja je već zakonska obaveza. Sa druge strane, mnogi je ne poštuju. Jedini način da se nateraju na poštovanje ovog zakona su drakonske kazne; kad kažemo drakonske govorimo o sumi od deset prosečnih plata. I govorimo o kazni od dvadeset prosečnih plata u slučaju da neko izbaci psa ili mačku na ulicu (ako svi psi i mačke budu čipovani, vlasništvo će se vrlo lako utvrđivati). Da li ćete radije platiti milion dinara kazne, ili ćete životinju koju ne želite pokloniti onome ko je želi, ili je odneti nadležnoj ustanovi koja će joj sama naći dom? Izbor je vaš.

4. Mnogo ljudi u Srbiji i dalje prve mačiće “baca u vodu”. Ovo neljudsko, necivilizovano sujeverje koje života lišava stvorenja koja ama baš nikome pod milim bogom ništa nisu zgrešila, koja još ni oči nisu otvorila, koja tek što su izašla iz majčine utrobe i počela da dišu, pred kojima je život prepun radosti i otkrića fascinantnog sveta oko njih, jedno je od najcrnjih “tradicija” koje i dalje postoje na Balkanu. Jedina sila koja ovome može stati na put je posebna grupa u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova koja bi se bavila samo i isključivo zaštitom životinja, i poseban tribunal koji bi drakonski udarao po džepu srednjevekovne bezumnike.

5. Zversko ponašanje prema životinjama od strane njihovih vlasnika ili drugih ljudi, okrutnost, svirepost i brutalnost i dalje su vrlo česti, ako ne i dominantni oblici ponašanja. Trovanja, ubistva bejzbol palicama… to su pojave kojima smo mnogo puta bili svedoci poslednjih godina i decenija. Specijalni tribunal za zaštitu životinja, koji bi “cepnuo” kasapina sa 10-godišnjom kaznom zatvora zbog ubistva pet malih nedužnih štenaca bez mogućnosti pomilovanja naterao bi sve ostale slične monstrume da se dobro zamisle a nekim drugim životinjama bi spasio život.

6. Mnogo ljudi u našoj zemlji pse sprema, obučava i koristi za borbe. Ostavimo po strani to da su ti psi opasnost i po ljude, pošto je to nešto što je samo po sebi jasno, i koncentrišimo se na činjenicu da je to užasna svirepost prema životinjama, kako prema onima koje pobeđuju, tako i prema onima koje gube. Na kraju svaka jednom izgubi život; a već u prvoj borbi izgubi i svoju dušu. Pas je dobro biće, a čak i ozloglašeni pitbul može da bude mala maca ako je u rukama normalnog, neiskompleksiranog čoveka koji nema potrebu da se dokazuje kroz borbenost životinje koja je u njegovom “vlasništvu”. Ovo je još jedna u nizu stvari koje nova, ljudska Srbija mora iskoreniti. Sa svakim poraženim psom koga besni vlasnik prebije na smrt, dok nesrećna životinja pati zato što misli da je “izneverila” jedinu osobu koju do neba voli, svi zajedno gubimo dušu.

7. Brojni naučni dokazi potvrđuju vezu između zlostavljanja životinja i nasilja prema ljudima. Utvrđeno je da nasilno ponašanje prema životinjama kod maloletnih lica može biti značajan pokazatelj mogućeg nasilnog i kriminogenog ponašanja, dok je zlostavljanje kućnih ljubimaca prepoznato kao značajan pokazatelj nasilja u porodici. „Najgora stvar koja može da se desi jednom detetu, je da zlostavlja životinju i da to prođe nezapaženo!“ – ovo su reči poznatog antropologa Margaret Mid, koje na jezgrovit način objašnjavaju značaj reagovanja na nasilje koje deca ispoljavaju prema životinjama.

8. Razloga za promenu politike srpske države prema pravima životinja ima bezbroj, koliko ima teških sudbina živih bića oko nas, koja smatramo nižima od sebe, bez ikakvog objektivnog dokaza u prilog toj tezi. Pošto je celina veća od sume njenih delova, osmi razlog sam ostavila vama da napišete, u komentarima. Na nesreću, i vašu i našu a posebno životinjsku, sigurna sam da vam svedočanstava ne manjka.

 

Sandra Svetozarević

 

Izvori: www.rijeka.hr, www.orca.rs, www.telegraf.rs

 

 

 

 

 

1