LIČNI STAV
Piše
: Janko Petrović 


U savremenom dobu, nasilje u sportu svakako predstavlja jedan od gorućih problema sa kojim se naše društvo suočava. Savremene sportske manifestacije su ozbiljno ugrožene ekspanzijom ovog vida kriminaliteta. Činjenica koja jos više može da nas zabrine jeste podatak da se represivne mere, po ovom pitanju, za sada nisu u dovoljnoj meri pokazale kao delotvorne.

Sportske priredbe, svakako, možemo tražiti još u antičko doba i njihovu genezu pratiti do današnjih dana. Zamišljene su kao vid zabave i razonode, namenjen svim kategorijama stanovništva. Međutim, šta su, zapravo, sportske priredbe danas u Srbiji? Koja je njihova uloga i funkcija u savremenom društvu? Razvratno i protivpravno ponašanje navijača na sportskim manifestacijama možemo nazvati i imenom koje jednostavnije i daleko poznatije širim narodnim masama – huliganizam.

Ako uzmemo u obzir identitet i profil, videćemo da se među navijačima mogu naći ljudi od neobrazovanih ili slabo obrazovanih do vrhunskih intelektualaca sa izvanrednim manirima. Od najekstremnijih do staloženih i mirnih ljudi koji dolaze kako bi uživali u finoj popodnevnoj atmosferi i igri voljenog tima. Prilikom ove podele dolazimo i do same srži stvari i problema. Ta podela je od krucijalnog značaja za ovu tematiku. S jedne strane imamo „ekstremiste“, dok su na drugoj „intelektualci“. Navijačka grupa je grupa ljudi koja se vezuje za određeni fudbalski klub, često i za određeni grad. Članove čine mlađe kategorije stanovništva, najčešće do 25 godina starosti, a najintenzivniji su oni u razdoblju od 15 do 20 godina. Često su iz porodica sa nezavidnom finansijskom situacijom, izuzetno poročni, skloni alkoholizmu, pušenju i raznim vrstama narkomanije. Jako često su bez neke jasnije životne perspektive, generalno nezainteresovani i žive „od danas do sutra“. Na čelu grupe je jedan ili više navijačkih vođa, koje najčešće slepo i bespogovorno slušaju, prate i povinuju se njihovim zahtevima, čak i kad ne misle isto, prihvatajući njihove zahteve kao opravdane i potpuno logične, a njihovo mišljenje kao svoje, prekoravajući sebe zbog suprotnog stava. Nije retkost da se među njima postoje prestupnici, kriminalci, dileri, povratnici, bivši zatvorenici… Svoj klub slede do fanatizma, jer u tome vide svrhu bitisanja. Često jako labilne i frustrirane osobe, željne rasprave, sukoba svake vrste, pa i fizičkog nasilja, za koje se moze reći da im je omiljeno. Najčešće ulaze u sukob sa drugim navijačkim grupama, koji čak mogu biti unapred organizovani i ugovoreni. Međutim, nije redak slučaj da dođe do okršaja sa policijskim ili redarskim snagama koje obezbeđuju samu utakmicu, odnosno vrše pretres na ulazu u stadion. Dešava se, čak, i da dođe do okršaja unutar jedne navijačke grupe, gde se ista deli na frakcije, pa čak i da dođe do verbalnog, ređe fizičkog obračuna sa igračima kluba čijim se navijačima predstavljaju, usled nezadovoljstva njihovim zalaganjem na terenu. Nije retka pojava da na utakmice dolaze u alkoholisanom ili drogiranom stanju, što rezultuje već pomenutim nemilim scenama, nakon čega zna da usledi lomljenje stolica, destrukcija stadiona, ulazak policijskih snaga, kada dolazi do pravog malog rata i nasilja u izobilju.

Opisane situacije svoj epilog neretko imaju u policijskim i zdravstvenim ustanovama. Odlikuje ih izuzetna netrpeljivost prema svim vrstama manjina. Nisu skloni razgovoru, kompromisu i mirnom rešavanju sporova, već bi sve da rešavaju odmah, najčešće tučom. Ne priznaju tuđe mišljenje i tuđe vrednosti i rukovode se zakonom jačeg i luđeg. Opisana kategorija čini oko 80% većine navijačkih grupa. Međutim, postavlja se logično pitanje, šta je sa preostalih 20%? Ko su oni i kako su dospeli tu? Jesu li zalutali i da li još traže sebe? Tu petinu krase sasvim drugačije osobine. To su, već pomenuti, intelektualci. Mirne, staložene, uglađene, kulturne i pedantne osobe. Osobe koje predstavljaju suštu suprotnost prethodnima. Tačno je da zvuči gotovo neverovatno, ali u jednoj takvoj grupaciji ipak ima mesta za ljude sa perspektivom, za školovane, marljive, odgovorne i porodične ljude. Oni ispred sebe, za razliku od prethodnih, imaju jasan cilj, a to je da bodre svoj klub, da uživaju u utakmici, bez ikakvih sporednih namera. Često su podvojeni i diskriminisani od većine. Često trpe pravu tiraniju brojnijih i nadmoćnijih i susreću se sa preprekama na svakom koraku. Neretko sebe izlažu već pomenutim opasnostima, kao što su huliganstva, tuče, neredi, hapšenja, čemu nikako nisu skloni, samo zato što jednostavno nemaju mogućnost separacije u odnosu na većinu. Upućeni su na nju, jer većina vrši svu organizaciju i ne dozvoljava bilo kakve promene, a kamoli upliv tuđih mišljenja i ideja koja se u načelu kose sa idejama većine. Sve to dovodi do međusobne netrpeljivosti i mržnje, što može biti uzrok podele na frakcije i dovesti do sukoba unutar jedinstvene navijačke grupe. Do toga retko dolazi, jer pripadnici manjine nisu skloni bilo kakvim raspravama, popuštaju pred hegemonijom većine, ne trude se da istraju u svojim zamislima i borbi za svoja prava, olako napuštaju svoje stavove i ideale, ne želeći bilo kakva eksponiranja, a pogotovo neki okršaj koji će naneti štetu ugledu i kompaktnosti njihove grupe, a samim tim i narušiti reputaciju voljenog kluba. Oni, zapravo, i trpe sve to i izlažu se nepotrebnom riziku i nepoželjnoj atmosferi samo iz ljubavi prema klubu. Iz njihovog ugla, njihova žrtva itekako ima pokriće. Ona svoju protivvrednost dobija kada zajedno sa igračima svog kluba slave pobedu. Ponekad nije lako povući crtu između ove dve kategorije. Oni su, iako suštinski različiti, neraskidivo povezani. Fukcionišu po principu uzajamnosti, što kod njih predstavlja neku vrstu prirodnog stanja. Dešava se da pripadnici obeju grupa imaju karakteristike obeju kategorija, pa biva nejasno gde bi se mogli svrstati. Moguće je, takođe, da se vremenom pređe put od huligana do intelektualca i obratno.

Što se tiče pravne regulative, u našoj zemlji je 2003. godine donet Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, dok je na međunarodnom planu ova materija uređena još 1985. godine, kada je, u okviru Saveta Evrope, usvojena Evropska konvencija o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, posebno fudbalskim utakmicama. Ovu konvenciju naša zemlja je ratifikovala 1990. godine.

 

 

0