Kapital (lat. capitalis – glavni, caput – glava) u ekonomiji predstavlja vrednost (u formi novca, imovine ili ljudskih resursa) koja se ulaže u proizvodnju ili neku drugu ekonomsku delatnost sa osnovnom namenom da se uveća, odnosno da donese dobit. Kapital se može ulagati u proizvodni ili neproizvodni sektor. Međutim, njegova osnovna namena je uvek ista, a to je uvećanje osnovne vrednosti ili proizvodnja drugih dobara. S obzirom na to da kapital nije prirodno dobro, on se mora proizvesti ili pozajmiti.

Kapital može biti fizički (oprema, proizvodni i poslovni prostori, sirovine, polugotovi i gotovi proizvodi) i finansijski (gotovina, hartije od vrednosti itd). Međutim, treba praviti razliku između kapitala i lične imovine, jer lična imovina ne učestvuje u proizvodnom procesu. U slučaju da se ta imovina proda i dobijeni novac uloži u proizvodnju, lična imovina se u tim uslovima pretvara u kapital.

Kapital se može podeliti i na stalni (fiksni) i opticajni (cirkulirajući). Sredstva koja će se dugo vremena zadržati kao ulaganje u osnovna sredstva predstavljaju stalni (fiksni) kapital, dok ona sredstva koja se koriste za tekuće finansiranje predstavljaju opticajni (cirkulirajući) kapital.

Osim toga, postoji podela kapitala na vlasnički i pozajmljeni. Vlasnički je onaj kapital koji vlasnik unosi u proizvodnju i stoga na njega ne plaća kamate, dok se pozajmljeni kapital odnosi na sredstva koja su pozajmljena i za koja se u nekom vremenskom periodu mora vratiti glavnica (pozajmljena vrednost) i kamata.Ulaganje kapitala u neki posao ili projekat sa ciljem da se dobije određena korist se naziva investiciono ulaganje.

Intelektualni kapital

Koncept intelektualnog kapitala pojavio se početkom osamdesetih godina XX veka kada je pod uticajem procesa globalizacije došlo do niza tehnoloških, političkih i društvenih promena koje su transformisale svetsko gospodarstvo i uticale na poslovno okruženje preduzeća.

U ekonomiji znanja najvažniji ekonomski resurs za postizanje održivog razvoja i konkurentnosti više nije kapital, prirodni resursi ili rad (tradicionalni resursi), već znanje, a u njemu intelektualni kapital.

Intelektualni kapital sastoji se od sledeće strukture:

  • LJUDSKI KAPITAL
  • STRUKTURNI (ORGANIZACIONI) KAPITAL
  • RELACIONI (POTROŠAČKI) KAPITAL

Ljudski kapital je pokretač intelektualnog kapitala. Odnosi se na akumuliranu vrednost investicija u obrazovanje, stručnost i budućnost svih zaposlenih i menadžmenta, te njihovu sposobnost da svoje znanje, veštine i iskustvo transformišu u aktivno stvaranje dodatne vrednosti za preduzeće.

Osim znanja, iskustva i veština, ljudski kapital predstavlja i: kreativnost, inovativnost, marljivost, odgovornost, upornost, samoinicijativnost, uspešnost u komunikaciji, sposobnost rešavanja problema, kritičko mišljanje, samostalno učenje, fleksibilnost i adaptibilnost zaposlenih i menadžmenta.

Pojedinci koji imaju navedene karakteristike nazivaju se tzv. „umnim radnicima“.

Najveća vrednost „umnih radnika“ jeste u činjenici da poseduju temeljno znanje, jer je ono najznačajniji i najvredniji izvor konkurentske prednosti preduzeća.

Strukturni (organizacioni) kapital je otelotvorenje ljudskog kapitala i njegova infrastrukturna podrška, te predstavlja sve delove koji u preduzeću ostaju nakon što zaposlenici nakon radnog vremena napuste preduzeće. To su:

– Intelektualno vlasništvo – celokupno materijalizovano znanje: patenti, licence, autorska prava, franšize, software programi i celokupan materijalizovani vrednosni ljudski kapital.

– Organizacioni procesi – planovi, pismene strategije, nacrti, priručnici, pravila, poslovne aplikacije, baze podataka.

Za razliku od ljudskog kapitala, strukturalni kapital je moguće kvantificirati i vrednosno odrediti.

Relacioni (potrošački) kapital predstavlja odnose između strateških poslovnih jedinica preduzeća, te međuodnose između preduzeća i okruženja (potrošači, distributeri, partneri, i sve ostale interesne grupe iz okruženja preduzeća) i brend(tržišnu marku).

 

Nikola Radovanović

 

Izvori:
http://sr.wikipedia.org/

Kitanović D., Golubović N., Petrovic D., Osnovi ekonomije, Ekonomski fakultet u Nišu, 2012

Figar Nadica, Upravljanje resursima preduzeća, Ekonomski fakultet Niš, 2009

 

 

1