Market majker (engl.market maker), specijalista ili „liquidity provider“ je specifična vrsta posrednika na finansijskom tržištu.

Najpre, upoznajmo se sa finansijskim posrednicima:

*broker- posrednik koji trguje za račun svojih klijenata. On omogućuje obavljanje transakcije uz niže troškove, garantujuću integritet ugovornih obaveza svojih klijenata, omogućujući pristup organizovanim tržištima na kojima je pristup dozvoljen samo njima, kao članovima. Svakako su bolji pregovarači koji lakše pronalaze partnere, obezbeđujući anonimnost svojih klijenata.

*diler– trguje za svoj račun. Oni utvrđuju svoje kotacije tj. dilersku maržu ili raspon cena, po kojima su spremni da trguju.

Specijalista tj. market mejker jeste i jedno i drugo. Upravo obavljanje obeju funkcija i još funkcije rukovodioca aukcije, čini ovog posrednika veoma poželjim učesnikom na tržištu.

Kako je pojavio specijalista?

Trgovac James Boyd je 1875. godine polomio nogu. Pošto nije mogao da se kreće po „parketu“ i trguje na berzi, saopštio je kolegama da će u narednom periodu trgovati samo akcijma jedne kompanije (Western Union). Pošto se pokazalo da su efekti ovakve trgovine veoma dobri, sama berza je počela da reguliše pitanje dodele ekskluzivnosti trgovanja hartijama određenim akterima.

Kako postati market mejker?

Uvek kada se se na berzi uvede novi instrument, članovi berze se mogu prijaviti za dobijanje statusa specijaliste. Berza bira, sagledavajući prethodno iskustvo i kapacitet kandidata da obezbedi neophodnu likvidnost, ili postoji i druga mogućnost, da sam emitent akcija bira specijalistu. Glavna odlika market mejkera je u tome što na tržištu oni služe kao katalizatori trgovanja. Istovremenom kotacijom kupovine i prodaje, oni sprečavaju da zainteresovani prodavac ili kupac na nelikvidnom tržištu dođe u situaciju da bude usamljen na jednoj od trgovačkih strana. Time oni doprinose povećanju likvidnosti na konkretnoj hartiji, a posledično utiču na porast likvidnosti i prometa na čitavom tržištu, što i jeste njihova osnovna uloga.

Koji je cilj koji ima market mejker?

Iako njegovo delovanje pozitivno utiče na likvidnost tržišta, ono nije filantropskog karaktera, već se motivi, kao i kod svih učesnika na finansijskom tržištu, nalaze u mogućnostima za ostvarenje profita. Razlika između kupovne i prodajne cene, tj. raspon cen, je osnovni izvor zarade, a kako bi se sprečile zloupotrebe, maksimalan dozvoljen raspon cene je ograničen postavljenim uslovima od strane berze. Osnovni princip je da se na najlikvidnijim hartijama od vrednosti, koje su i najatraktivnije za poslove market mejkinga, maksimalno ograniči raspon, dok je na nelikvidnijim akcijama omogućen veći „spread“ kupovnih i prodajnih cena, kako bi se povećala atraktivnost za potencijalne market mejkere. Te vrednosti naravno predstavljaju dozvoljene granice, a market mejker ima mogućnost da se u okviru tih granica kreće u skladu sa svojim preferencijama.

Pred specijalistom stoje dve regulative; afirmativne i negativne. Prva ukazuje na njegovu obavezu tj. da kreira likvidnost, popravlja tržište, “istrči” ispred postojećih kotacija najboljih, trenutnih ponuda za kupovinu i prodaju, kotirajući bolju cenu za tzv. tick-minimalnu promenu cena na berzi, ili poveća količinu hartija za trgovanje. Drugom se specijalisti zabranjuju sve one aktivnosti kojima bi mogao da naruši likvidnost na tržištu. Jednom rečju, market mejker može samo da popravi tržište.

Iako pred njim stoje ova ograničenja, on ima određene privilegije, kao što je pristup informacijama o toku naloga i identitetu trgovaca; kotiranje cena; rukovođenje aukcijom na otvaranju: brokersku proviziju.

Zahvaljujući mogućnosti pristupa informacijama, market mejker se koristi određenim strategijama. Na osnovu podataka o kretanju cena, on formira svoju poziciju na strani kupovine ili prodaje. To je spekulativna strategija. Zatim, strategija “skupljanja kajmaka” (engl. cream skimming), gde na bazi informacija o identitetu trgovaca vrši selektivno izvršenje naloga u zavisnosti od pretpostavke o stepenu informisanosti aktera. I kao poslednja, javlja se strategija spekulisanja momenta trgovanja (engl.quote-matching strategy) gde na osnovu uvida u informacije o uravnoteženosti tržišta, zauzima poziciju na strani na kojoj postoji prevaga naloga, ali dajući bolju ponudu tj. izlazeći ispred postojećih naloga.

Specijalisti su korisni za svako tržište, jer se njihovim aktivnostima ubrzavaju trgovački procesi na tržištima kapitala, povećava promet i smanjuju rasponi cena na pojedinačnim hartijama od vrednosti. Sistemom pozitivne povratne sprege, povećanje likvidnosti tržišta dovodi do većeg broja hartija koje su atraktivne za poslove market makinga, što dovodi i do konkurencije među samim market mejkerima. Zajedničkim efektom to dodatno dovodi do smanjivanja raspona i povećanja likvidnosti, od čega korist imaju svi učesnici na tržištu pojedinačno, a i samo tržište kao celina.

 

Milica Marković

0