U periodima velikih ekonomskih kriza ističe se značaj i dovodi u prvi plan rad velikih finansijskih institucija, pa samim tim i Međunarodnog monetarnog fonda.

Od svog nastanka pa do danas MMF predstavlja u isto vreme jednu od najhvaljenijih i najkritikovanijih institucija na svetu. Da bismo shvatili zašto ga jedni hvale, a drugi kude, neophodno je dati nekoliko objašnjenja o samom funkcionisanju ove institucije.

Osnovni ciljevi funkcionisanja MMF-a su definisani statutom ove institucije, i oni su sledeći:

1. Razvoj međunarodne monetarne saradnje u kojoj MMF ima savetodavnu ulogu, kao i presudnu ulogu u rešavanju međunarodnih monetarnih problema pregovaranjem.
2. Stvaranje uslova za razvoj međunarodne trgovine, rast zaposlenosti i dohotka.
3. Očuvanje stabilnih deviznih kurseva i borba protiv konkurentskih devalvacija
4. Širenje multilateralnog sistema plaćanja i borba protiv deviznih ograničenja
5. Obezbeđenje sredstava za kratkoročno finansiranje deficita platnog bilansa čime se čuva spoljna likvidnost zemalja članica.

MMF funkcioniše na principima akcionarskog društva, i u tim principima ključnu ulogu ima kvota (sredstva koja zemlje članice uplaćuju na ime članstva ). Broj glasova kojima zemlja raspolaže je određen na dva načina:
• po osnovu članstva svaka članica dobija 250 glasova
• po osnovu veličine kvote svaka zemlja članica dobija po jedan glas na svakih 100.000 specijalnih prava vučenja

Po ovom osnovu pri donošenju najvažnijih odluka, iako nije statutom određeno, SAD ima pravo veta, pa samim tim i najveću kontrolu.

Sredstva kojima MMF finansira svoje kredite potiču iz četiri izvora:
1. Kvota zemalja članica
2. Prihoda od poslovanja
3. Pozajmice od suficitarnih zemalja
4. Specijalna prava vučenja

Treba naglasiti da MMF odobrava sredstva isključivo za finansiranje deficita platnog bilansa, a pored toga nudi savetodavnu pomoć u rešavanju problema i prilagođavanju monetarnog sistema.

Svaka zemlja članica ima mogućnost da deo sredstava, uplaćenih po osnovu kvote, podigne bez ikakve dodatne procedure. Međutim, kako su zemlje korisnice kredita MMF-a najčešće zemlje sa problemom hroničnog deficita, posle prve kreditne tranše, svaka sledeća tranša zahteva uspostavljanje stand by aranžmana i sprovođenje kontrole prilikom korišćenja sredstava.
Uslovi koji se postavljaju zemljama korisnicama nazivaju se kriterijumima performansi i postavljaju se u vidu makroekonomskih performansi. Potpisivanjem stand by aranžmana i prihvatanjem kriterijuma performansi, zemlji se otvara mogućnost saradnje sa drugim finansijskim institucijama.

Svaka zemlja, pre potpisivanja stand by aranžmana u „Pismu o namerama” (Letter of intent) sama definiše kriterijume performansi, koji će kasnije u nešto korigovanom obliku biti ponuđeni pri odobravanju kredita.

Konačno, ko i zašto MMF naziva spasiocem, a ko likvidatorom? Razvijene zemlje sa najvećim učešćem u MMF-u smatraju da je kod zemalja sa deficitom neophodna stroga kontrola i da je upravo MMF jedini način rešavanja njihovih problema. Nasuprot ovim tvrdnjama, javljaju se upravo zemlje sa problemom deficita. Kako MMF po pravilu polazi od pretpostavke da je uzrok deficita platnog bilansa višak agregatne tražnje nad agregatnom ponudom tj. da je inflacija glavni uzrok neravnoteže bilansa, on po pravilu kao rešenje predlaže deflacionističke mere, tzv „stezanje kaiša” (smanjenje budžetskih javnih rashoda, povećanje budžetskih prihoda, uvećanje kamatnih stopa…). Takva politika u zemljama koje su već u nezavidnom položaju, dovodi do usporavanja privredne aktivnosti i još značajnijih problema. Upravo ovakav šablonski pristup MMF-a mu je u zemljama u razvoju obezbedio zvanje likvidatora.

I pored očiglednih nedostataka šablonskog pristupa, čini se da čelnici MMF-a ne odustaju od njega. U izveštaju po završetku posete delegacije MMF-a Srbiji, u oktobru 2013. godine, jasno se ukazuje da usled negativnog uticaja nedostataka kredita i smanjene potrošnje stanovništva dolazi do usporavanja ionako malog privrednog rasta, ali i pored toga MMF i dalje savetuje da Srbija treba nastaviti sa vođenjem deflacionističke politike.
Na kraju treba zaključiti da odgovor na pitanje da li je MMF spasitelj ili likvidator zavisi od tačke gledišta. Ipak neizbežna je činjenica da je saradnja sa MMF-om neophodan uslov bilo kakve dalje međunarodne ekonomske saradnje zemalja u razvoju.

Izvori : Međunarodna ekonomija, Prof. dr Miloš Todorović, Prof dr Ivan Marković, Niš, 2013.
Statement at the Conclusion of an IMF Staff Visit to Serbia, October 8, 2013.

Andrija Popović

 

0