Film ,,Ničije dete“ domaćoj publici premijerno je predstavljen na 43. Beogradskom filmskom festivalu (FEST). Reprizna projekcija filma održana je 1. marta u Domu kulture Studentski grad.

„Ničije dete“ je debitantski igrani film scenariste i reditelja Vuka Ršumovića. Svoju svetsku premijeru doživeo je  4. septembra 2014. godine na Filmskom festivalu u Veneciji, gde je osvojio dve nagrade kritičara i nagradu publike za najbolji film u selekciji „Nedelja međunarodne filmske kritike“.

Scenario za film ,,Ničije dete“ je rađen po istinitoj priči i to je ono što mu daje poseban značaj i zbog čega nikoga ne bi trebalo da ostavi ravnodušnim. Film prati sudbinu dečaka koji je odrastao sa vukovima i kojeg su lovci slučajno pronašli u bosansko-hercegovačkoj šumi. Divljem dečaku daju ime Haris i šalju ga u Beograd, u dom, kako bi se socijalizovao.

Haris se na početku filma ponaša kao zver. Ne ume da hoda niti da govori, plaši se ljudi koji ga okružuju. Iako su medicinske prognoze loše, vaspitač Ilke se trudi da na svaki način pomogne dečaku. Prvi znaci napretka postaju vidljivi kada se on veže za dečaka iz sirotišta – Žiku. Medjutim, po Žiku dolazi otac i on napušta dom, te Haris ponovo ostaje sam. Zahvaljujući vaspitačima iz sirotiša uči da govori i polazi u školu gde se dodatno socijalizuje. Nakon što ga je otac oterao od kuće, Žika se vraća u dom, ali ništa više nije kao pre. Pošto je previše star da bi ga primili u dom, nesposoban da se nosi sa novonastalom situacijom, on odlučuje da se ubije.

Gledajući film o bosanskom Mogliju treba se zapitati da li je za dečaka bila sreća ili nesreća to što je pronađen. Režiser nam na veoma suptilan način prikazuje apsurdnu činjenicu kako dečak bez prošlosti i identiteta, samo zahvaljujući nekoj činovnici iz socijalne službe koja mu je dala ime, postaje Musliman. Zbog toga iz BiH stiže dopis kojim nova država potražuje izručenje svog građanina. Haris kreće na put koji ga odvodi pravo u rat koji je započet raspadom Jugoslavije. Ratujući, sin vukova upoznaje ljude koji se medjusobno ubijaju i mrze. On, koji je do pre nekoliko godina bio slobodan, nije imao poreklo ni veru, sada se bori na strani onih koje su mu dodelili. Nesvesno postaje jedan od njih iako nije spoznao mržnju, niti je pravio razliku izmedju zaraćenih strana.

Na kraju filma Haris se vraća u šumu. Ovaj put sa njim nisu vukovi, ali ni one druge, nemilosrdnije, zveri koje sebe nazivaju ljudima.

 

Aleksandra Marković

0