Fridrih August fon Hajek je austrijski liberalni ekonomista i politički filozof. Kao predstavnik takozvane Austrijske škole, čvrsto je verovao u individualizam i tržište i bio je nemilosrdan kritičar socijalizma. Njegova shvatanja bila su značajna inspiracija posleratnog konzervativizma u SAD-u i Velikoj Britaniji. Zastupao je stavove o ,,lečenju“ pogrešnog razvoja zapadnih demokratija, konstruktivizmu. Razotkriven je kao (vrednosni) konzervativac koji se zauzima za tradicionalne vrednosti, a protiv je tzv. ,,slobodnih ideja“. Bio je svestrani mislilac sa širokim poljem interesovanja. Njegova ogromna radna energija i dug životni vek omogućili su stvaranje zadivljujućeg opusa: 25 knjiga i 130 članaka.

Delo ,,Put ka ropstvu“ bilo je među prvima koja su napala ekonomski intervencionizam. U kasnijim delima bavio se pitanjima političke filozofije. Među njima se izdvajaju: ,,Poredak slobode“ i ,,Pravo, zakonodavstvo i sloboda“. Smatrao je da socijalizam predstavlja ,,kobnu ideju“ o čemu je napisao istoimenu knjigu.

Dobitnik je Nobelove nagrade (zajedno sa Gunarom Mirdalom, 1974.) za pionirski rad u teoriji novca i ekonomskih fluktuacija i za prodornu analizu međuzavisnosti ekonomskih, društvenih i institucionalnih fenomena. U poznom dobu, kada je hvaljen, bio je meta oštrih kritika i osporavanja – Mirdal se krajem sedamdesetih godina zalagao za ukidanje Nobelove nagrade za ekonomske nauke, tvrdeći da je ona obesmišljena dodelom iste Fridmanu i Hajeku, ali je Hajek napade i osporavanja podnosio sa nadmoćnim mirom čoveka koji je ubeđen u vrednost onoga što radi.

TUMAČENJE PRIVREDNOG CIKLUSA

Objašnjenje funkcionisanja privrednih ciklusa objavio je u knjizi ,,Prices and production” koju čine četiri poglavlja (razvoj teorije o uticaju novca na cene i proizvodnju; uslovi ravnoteže između tražnje za potrošnim i proizvodnim dobrima – poznati ,,Hajekovi trouglovi”; delovanje mehanizma cena u privrednom ciklusu; argumenti za i protiv ,,elastične količine novca u opticaju”). Dokazao je da sa promenom količine novca u opticaju dolazi do promena relativnih cena, a samim tim i do promena strukture proizvodnje. Smatrao je da je potrebno definisati uslove ravnoteže i objasniti kako se ona narušava i ponovo uspostavlja.

KRITIKA SOCIJALIZMA I INTERVENCIONIZMA

U kritici kolektivizma i intervencionizma najjasnije su izraženi njegovi stavovi o prirodi ekonomskih pojava i procesa, njihovom funkcionisanju i posledicama, kao i o zadacima društvenih nauka uopšte. Hajek nije pokušao da dokaže da je planiranje nemoguće, već da je inferiorno u odnosu na rezultate decentralizovanog tržišnog sistema. Ključna tačka na kojoj počiva njegova kritika je stav da bez cenovnih signala, koje emituje slobodno tržište, nije moguća efikasna privreda koja deluje prema potrebama potrošača. Druga tačka na kojoj Hajek dosledno insistira jeste naglašavanje tržišnog procesa permanentnog prilagođavanja, a ne stanja ravnoteže, jer je teorija opšte ravnoteže pogrešan pristup tržišnom procesu i nesvesno utire put intervencionizmu i socijalizmu. Ravnoteže predstavljaju samo teorijska stanja, dok je u stvarnosti reč o procesima neprekidnog prilagođavanja. Socijalizam (,,kobna ideja”) je greška intelektualaca i njihove sujete, tj. tvrđenja da se zna ono što se ne zna niti se može znati. Nemogućnost kalkulacije u njemu je posledica određenog tipa svojinskih prava, koji onemogućuje konkurenciju i delovanje sistema cena. Usled nepostojanja privatne svojine socijalizam ne može funkcionisati na tržišnim principima.

 

Milijana Lazić 

 

Izvori:

http://katalaksija.com/tag/fridrih-hajek/,

http://ea.ekof.bg.ac.rs/pdf/168/3-1%20Stojanovic.pdf

0