„Diskriminacija je nejednako postupanje prema jednakima i jednako postupanje prema nejednakima“.

U današnje vreme diskriminacija je česta pojava. Nekada je očigledna, a nekada teško prepoznatljiva. Koreni diskriminacije su predrasude i stereotipi prema pojedincima.

Na Pravnom fakultetu osnovana je Pravna klinika iz oblasti antidiskriminacionog prava. Povodom početka rada Pravne klinike razgovarali smo sa prof. dr Nevenom Petrušić, koordinatorkom Pravne klinike za zaštitu od diskriminacije Pravnog fakulteta u Nišu.

  1.  Koji su motivi za otvaranje Pravne klinike iz oblasti  antidiskriminacionog prava ?

Dva su osnovna razloga zbog kojih smo osnovali Pravnu kliniku za zaštitu od diskriminacije. Prvi razlog je da studentima i studentkinjama pružimo mogućnost da na inovativan način, primenom interaktivnih metoda rada, steknu praktično upotrebljiva znanja iz oblasti antidiskriminacionog prava, koje im nije dovoljno poznato. Drugi razlog je potreba da studenti i studenkinje, buduće sudije, advokati, tužioci, savladaju neophodne pravničke veštine, kao što su vodjenje pravnog intervjua, savetovanje i dr. za rad sa žrtvama diskriminacije, ali i da kroz rad sa žrtvama diskriminacije postanu senzibilisaniji za problem diskriminacije, da prevazidju sopstvene predrasude i stereotipe i povećaju nivo razumevanja položaja marginalizovanih i depriviranih društvenih grupa čiji su pripadnici i pripadnice izloženi govoru mržnje, uznemiravanju, poniživanju i raznim drugim oblicima neposredne i posredne diskriminacije.

  1.  Šta je Pravna klinika i koji je njen cilj?

Pravne klinike su poseban oblik pravničkog obrazovanja koji omogućava da studenti istudentkinje prava, kroz pružanje besplatne pravne pomoći klijentima, pod nadzorom svojih profesora/profesorki i advokatkinja/advokata, usvoje standarde pravnog profesionalizma i pravne etike, savladaju pravničke veštine i razviju humanistički pristup socijalnim potrebama gradjana. Na Pravnoj klinici primenjuju se specifični metodi rada, koji su zasnovani su na novoj obrazovnoj koncepciji fokusiranoj na sticanje praktično upotrebljivog znanja, što se postiže primenom metoda učenja zasnovanog na principu “učenje kroz delanje, činjenje“. Studenti i studentkinje na pravnoj klinici nisu pasivni „sakupljači“ informacija, već učestvuju kao celovite ličnosti, sa svojim sklonostima, sposobnostima, mogućnostima i interesovanjima. Iskustvo pokazuje da primena kliničkih metoda povećava osetljivost studenatkinja i studenata za tudja osećanja i doživljaje, da razvija sposobnost decantracije, izražavanja empatije, podiže nivo osetljivosti za kulturne, polne, rodne, religijske, rasne, nacionalne i druge različitosti i druge sposobnosti važne za profesionalni pravnički rad i svakodnevni život u zajednici. 

  1. Kako je uređen program obuke na Pravnoj klinici?

Program obuke sastoji se iz tri celine.  Prvu celinu čini edukacija studenata i studenkinja iz oblasti antidiskriminacionog prava, u okviru koje studenti stiču znanja o fenomenu diskriminacije i njegovim pojavnim oblicima, kao i o instrumentima pravne zaštite od diskriminacije. Drugi deo čini obuka usmerena na savladavanje pravničkih veština: pravni profesionalizam i pravna etika, pravni intervju, savetovanje, pisanje pravnih dokumenata. Treći, najznačajniji deo obuke odvija se u oglednoj advokatskoj kancelariji Pravnog fakulteta u Nišu, u kojoj studenti, pod nadzorom profesora i advokata, pružaju besplatnu pravu pomoć žrtvama diskriminacije.

  1.  Da li pored studenata ima i drugih učesnika?

U rad Pravne klinike za zaštitu od diskriminacije uključeno je 26 studenata i studentkinja, medju kojima su studenti osnovnih i master studija. Nekoliko njih su radno angažovani kao diplomirani pravnici i pravnice, ali su želeli da se uključe u program. Program obuke realizuje pet nastavnika i nastavnicia Pravnog fakulteta i dvoje advokata.

  1.  Ko se može obratiti za pomoć Pravnoj klinici i od kada?

Pravna klinika će započeti psa pružanjem pravne pomoći 15. janura 2017. godine i besplatnu pravnu pomoć moći će da dobiju neposredne žrtve diskriminacije. Otvoreni smo, takodje, i za saradnju sa nevladinim organizacijama, kojima možemo pomoći da uspešno ostvaruju svoju ulogu u borbi protiv diskriminacije putem pokretanja strateških parnica.

  1.  Bili ste Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Koliko je diskriminacija zastupljena i da li su mehanizmi zaštite dovoljno  efikasni?

Razumevajući važnost suzbijanja diskriminacije i ostvarivanja ravnopravnosti, Srbija je proteklih godina izgradila valjan antidiskriminacioni pravni okvir i uspostavila celovit sistem zaštite od diskriminacije. U tom sistemu značajno mesto pripada Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, samostalnom i nezavisnom državnom organu, koji je profilisan kao centralno nacionalno antidiskriminaciono telo specijalizovano za borbu protiv svih oblika i vidova diskriminacije. Uprkos tome što je povećana senzibilisanost javnosti za problem diskriminacije i što se uveliko sprovodi Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, diskriminacija je još uvek raširena pojava u skoro svim oblastima društvenog života, a najviše su joj izložene osobe sa invaliditetom, LGBT populacija, žene, Romi, starije osobe i druge marginalizovane društvene grupe. Iako zakon pruža raznovrsne instrumente za zaštutu od diskriminacije, oni se još uvek nedovoljno koriste, zbog toga što građani često i ne prepoznaju diskriminaciju, strahuju da prijave diskriminatora, a mnogi i ne znaju koja im pravna sredstva stoje na raspolaganju i skeptični su u pogledu mogućnost da im se pruži delotvorna zaštita od diskriminacije.

  1.  Šta čekujete od učesnika Pravne klinike?

Nadam se da će u svom budućem profesionalnom radu koristiti sve zakonske mogućnosti za zaštitu pojedinaca i grupa od diskriminacije i biti deo progresivnih društvenih snaga koje rade na suzbijanju diskriminacije. Uverena sam da će biti iskreni zagovornici i protagonisti principajednakih mogućnosti i tolerancije prema nacionalnim, verskim, seksualnim i drugim manjinama i promoteri vrednosnog sistema u kome se raznolikost ljudskih identiteta u potpunosti prihvata, poštuje i uvažava.

Zahvaljujemo prof. dr Neveni Petrušić na saradnji.

 

Anđela Zdravković

3