Svojinsko – pravni odnosi zasnivaju se na pravu svojine nad stvari i samom posedovanju te stvari. Ali, postoji problem kada se pravo svojine ne može dokazati, a stvar se posedovala određeno vreme, pa ćemo Vam predstaviti jednu takvu situaciju i njeno rešenje.

Dana 25.novembra 2015. g kupio sam ukradeni bicikl. U trenutku zaključenja ugovora nisam bio upoznat sa činjenicom da je ukraden. Vremenom mi se bicikl pokvario i odneo sam ga majstoru na popravku. Međutim, majstor ga je prodao trećem licu. Treće lice je bilo upoznato sa činjenicom da majstor nije vlasnik i da mu je bicikl ostavljen na popravku.  Želim da povratim svoju stvar, ali ne mogu dokazati pravo svojine

Mnogi odustanu od povraćaja svoje stvari u ovom slučaju, ali to je greška. Ovde  je itekako moguće dobiti spor. Tužba koja se može podići naziva se publicijanska. Zasniva se na jačem pravu na državinu, a ne na pravu svojine. Tužilac dokazuje da tuženi ili nema pravo na državinu ili da je u pitanju državina slabijeg kvaliteta.  Prvo što se dokazuje jeste pravni osnov, odnosno pravni posao ( ugovor ) na osnovu koga se ima državina. Tužilac je sklopio ugovor o kupoprodaji, a pošto je ugovor o kupoprodaji jedan od ugovora usmeren na sticanje svojine ( njihovim sklapanjem se zasniva obligacioni odnos na osnovu kog se može steći svojina), tužilac ima zakonsko-svojinsku državinu. U ovom slučaju on mora prvo dokazati postojanje tog ugovora. Međutim, pošto je i tuženi sklopio isti takav ugovor, po tome su jednaki i imaju jednako pravo državine. Sledeće u vezi sa pravnim osnovom se ispituje i da li je reč o teretnom ili dobročinom poslu. Teretni posao je onaj gde postoji neka obaveza druge strane, protivusluga ( ugovor o kupoprodaji), a dobročini nema to svojstvo kao što je npr ugovor o poklonu. Obe strane su sklopile teretni ugovor pa su i po tome jednake. Sledeća stavka jeste savesnost ( da nije znao i nije mogao znati da je u pitanju tuđa stvar ). Pošto se savesnost kod nas pretpostavlja i ne dokazuje se, može se samo osporavati pa u ovom slučaju treba dokazati da je tuženi bio nesavestan, odnosno da je znao da kupuje bicikl od nevlasnika. To odmah pobija činjenicu da je tuženi uzurkapioni držalac[1], odnosno dokazuje da  tužilac ima jače pravo državine.  Tužilac dobija spor.

Ipak, postoje situacije i kada je tužena strana savesna. Postavlja se pitanje šta onda? Tada se dokazuje posed, odnosno da li su isti ili različiti prethodnici (prethodni vlasnici stvari). Ako su različiti, onaj ko drži stvar, kod njega i ostaje stvar, ali ako su isti prethodnici, onda se primenjuje pravilo prvi u vremenu – jači u pravu. Pravilo prvi u vremenu – jači u pravu označava da onaj ko je prvi došao do stvari, kod njega i ostaje u vlasništvu. Ovo je dokaz da ne treba da odustajete od borbe za svoja prava, i da u zakonu postoji rešenje mnogobrojnih situacija za koje drugi ne znaju, samo ga treba potražiti.

 

Jasna Stojanović


[1]
Uzurkapioni drzalac jeste lice koje stiče svojinu održajem, odnosno imanjem vlasti na nekoj stvari određeno vreme, posedovanjem te stvari u zakonom predviđenom vremenu.

5