Piše: Danijela Stevanović

Svako od nas ima nekog svog, bližeg ili daljeg, koji živi i radi u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj… Zašto je to tako, pitanje je koje mladi u Srbiji često postavljaju sa nesigurnošću. Međutim, odgovor je često izlišan. Činjenica je da su zaposlena lica u inostranstvu koliko-toliko zaštićena, bolje plaćena i pravedno nagrađivana za svoj rad. Raščlanjujući ove činjenice dolazi se do mnogih faktora koji utiču na to.

Gledano sa pravnog aspekta, prava i obaveza nemačkih zaposlenih u odnosu na poslodavce, regulisani su opsežnim zakonima koji često idu u prilog zaposlenima. S druge strane, mnoga rešenja su preširoko postavljena pa u velikoj meri zavise od radnih ugovora zaposlenih i ugovora sindikata sa udruženjima poslodavaca. Dotakavši se sindikata, sindikati u Nemačkoj svoje delovanje ne ostvaruju kroz sindikalne odbore u preduzećima, kao što je to slučaj kod nas, već imaju profesionalno angažovane regionalne poverenike koji su zaduženi za neposredan rad sa svim članovima sindikata. Ovakav način funkcionisanja sindikata možda je razlog za njihov veću uspeh u zaštiti zaposlenih i njihovog boljeg položaja u Nemačkoj.

Što se tiče naših sindikata, i pored njihovog pluralizma, zaposlena lica neretko se nalaze u teškom položaju. Često pristaju na sve samo da ne izgube posao. Rad na crno, neplaćanje zarada i doprinosa, nedostatak ili neiskorišćavanje prava na odmor, mobing, samo su deo loših uslova na koje su prisiljeni srpski radnici. Opet, većina njih ne govori o kršenju svojih zagarantovanih prava. Radije se suočavaju sa povredama svojih prava nego sa otkazom i nedostatkom posla, budući da je dobijanje novog i boljeg radnog mesta u Srbiji veoma nalik nemogućoj misiji. Ni inspekciji rada, čini se, ne polazi za rukom da zaštiti prava zaposlenih i obezbedi preventivne, korektivne ili pak represivne mere kojima će otkloniti povrede zakona kojima poslodavci pribegavaju radi ostvarivanja svojih interesa.

Kada govorimo o novčanoj naknadi i zaradi za ostvareni rad, radnicima u Nemačkoj se satnica za noćni rad uvećava za 25 %, za rad nedeljom uvećava se za 50%, za 125% za rad na praznik i 150% za rad na tzv. posebne praznike kao što su: Badnji dan, Božić i Prvi maj. Prema našem Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradan dan, 110%  od osnovice; za rad noću, pod uslovom da taj rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, najmanje 26% od osnovice; za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice.

Činjenica je da je teško u Srbiji pronaći odgovarajući posao u skladu sa radnim sposobnostima i veštinama koje posedujemo ako iza sebe nemamo dobru političku potporu, nažalost. U kolikoj meri je za to odgovoran važeći Zakon o radu ili njegovo neprimenjivanje, pitanje je. Mladima u Srbiji, pod uslovom da odluče da ostanu tu gde jesu,  izgleda ostaje jedino da se nadaju da će novi zakoni u budućnosti imati više obzira prema pravima zaposlenih i njihovim položajima kao i o efektivnijoj zaštiti ako do povreda dođe ili da sami pokušavaju da nešto promene i otvore put ka ozbiljnijim promenama koje će imati pozitivan uticaj na rad u našoj zemlji.

ZAKON O RADU 

EVROPSKA MREŽA LEGISLATIVE U RADNOJ OBLASTI 

 

0