Sve do pojave prvih rashladnih uređaja, rashlađivanje hrane se vršilo upotrebom leda i snega. U prošlosti su ljudi pronalazili razne načine za stvaranje tkz. frižidera. Jedna od metoda za rashlađivanje se vršila kopanjem jama, u kome se skladištio led sakupljen tokom zimskih perioda sa površine obližnjih reka i jezera. Veoma je interesantno da je ova metoda rashlađivanja prisutna i dan danas. Ne zahteva nikakvu energiju, a za čuvanje leda se koristi velika izolaciona sposobnost zemlje. Ovako uskladišten led, neretko se može iskoristiti i tokom leta.

Razvojem industrije i sprovođenjem raznih eksperimenata u cilju stvaranja uređaja za hlađenje, naučnici su došli do saznanja da isparavanje dovodi do oduzimanja toplote, što se može iskoristiti za hlađenje.

Prema pojedinim zapisima, veštačko hlađenje je prvi put upotrebio škotski fizičar i hemičar William Cullen, na univerzitetu Glasgow, tako što je izvršio isparavanje etil etra. Vodeći se sličnim principima, 1835. godine je američki naučnik Jakob Perkins proizveo i patentirao prvu mašinu za hlađenje na bazi dimetiletra.

Prvi pravi frižider sa kompresorom i amonijakom je razvio Carl von Linde 1876. godine. Ovaj prvobitni model je bio dosta glomazan i nije bio prikladan za upotrebu u kući. Usavršavanjem ovog modela je 1939. godine proizveden i prvi zamrzivač.

Sumirajući gore navedene činjenice, sa razlogom se može postaviti pitanje: zašto je bilo potrebno toliko vremena za razvoj rashladnih uređaja?

Glavni uzrok toga se može objasniti drugim zakonom termodinamike, koji određuje smer toplotnih procesa: toplota nikada ne prelazi spontano sa tela koje ime nižu temperaturu na telo koje ima višu temperature.

Zahvaljujući detaljnoj analizi i shvatanju ovog procesa naučnici su ipak uspeli da stvore razne vrste mašina za hlađenje, tako da danas pored rashladnih uređaja sa kompresorom, postoje i uređaji, koji rade na principu apsorbcije i sastavljeni su od kondenzatora, isparavača i absorbera (rastvarač). U isparavaču se amonija pretvara u paru i oduzima toplotu iz prostora za hlađenje. Ovako stvorenu paru, apsorbuje rastvarač (voda), koji vrši rastvaranje pare. Amonija za sebe vezuje paru iz isparavača i tako stvorena voda sa amonijakom, dospeva u jedinicu za grejanje, gde vrši zagrevanje. Zagrevanjem se odstranjuje para amonijaka iz rastvora, koji se prenosi do kondenzatora i povećava pritisak. Vruća para amonijaka preko kondenzatora ispušta toplotnu energiju, amonija se pretvara u vodeno agregatno stanje, ponovo se vraća u isparavač odakle isparava.

Većina današnjih rashladnih uređaja međutim radi na principu amonijaka i kompresora. Napredovanje tehnologije je doprinelo i tome da se na tržištu sada već nalazi veliki broj uređaja različitih oblika, dimenzija i dizajna.

0