I dok se jedni žale da je sistem takmičenja od 24 ekipe previše naporan i dosadan, drugi govore da je na ovom Evropskom prvenstvu u fudbalu do sada bilo dosta kvalitetnih utakmica, a da ono što u Francuskoj sledi tek donosi dobrog fudbala.  Evropsko prvenstvo je kao takmičenje stvoreno nešto nakon sredine dvadesetog veka, a u Francuskoj se održava petnaesto po redu. Prošlo je više od pola veka kako se fudbaleri Evrope okupljaju da bi odmerili snage na jednom od najjačih festivala reprezentativnog fudbala posle Mundijala. Iz nešto drugačije perspektive, donosimo uvid u sve ono što se do sada menjalo na prvenstvima. Razlika je nebrojeno ali je smisao isti. Igranje fubala uvek je zavisilo od kvalitetnih individualaca koji svojim pravurama oduševljavaju publiku. Ono što je još važnije jeste timski duh koji je kod nacionalnih selekcija jako bitan, a o tome svedoči i nacionalna svest iz šezdesetih kada je Jugoslavija uzastopno dolazila do finala i osvajala drugo mesto.

Promena imena i načina takmičenja

Prvo fudbalsko prvenstvo u fudbalu na kojem su učestvovale reprezentacije iz Evrope odigrano je 1960. godine. Domaćin je kao i ove godine bila Francuska. Osnovano pod imenom Kup evropskih nacija, dvaput se pod ovim nazivom i realizovalo. Od 1968. Takmičenje menja ime u Evropsko prvenstvo u fudbalu. Nakon kvalifikacija, završni turnir činilo je svega četiri ekipe, a ovakav način takmičenja trajao je do 1976. Već na narednom prvenstvu broj se povećao na osam, a kasnije na šesnaest učesnika. Ove godine je u početnu fazu evropskog šampionata ušlo čak 24 reprezentacije koje su se takmičile u 6 grupa. Od Rusije koja je pobedila na prvom šampionatu ne možemo očekivati titulu jer je ispala u grupnoj fazi, ali ćemo sa nestrpljenjem čekati dalji ishod.

Komercijalizacija, oprema, sponzori…

Nije baš da je fudbal kao i nekada ostao narodski sport. Svi smo svesni da danas na profesionalnim utakmicama imamo skoro dvadeset i dva milionera koji jurcaju za sopstvenom slavom. Ipak, kada se fudbal prenese na nacionalni tim, onda se ti interesi za nijansu promene. No, ipak, koliko god iskomercijalizovan bio, fudbal i dalje svi gledaju i svi o njemu pričaju. To znači da sponzorstva ne prestaju, a da se proizvođači sportske opreme utrkuju da svoje brendove što bolje izreklamiraju. Borba na terenu predstavlja i skrivenu borbu sponzora.Ono što je činjenica jeste i da jedan brend već godinama traje u različitim reprezentacijama. Originalni i pouzdani kvalitetom, ljudi iz Adidasa uvek se trude da zadrže tradicionalnost ali da fudbalerima ponude i udobne patike, kopačke i opremu. Adidas patike su i među onima koji simpatišu određene fudbalere i timove, postale način da se pokaže lojalnost brendu koji traje. Nije slučajno da ovaj brend sponzoriše reprezentacije poput Nemačke, ali i favorizovanu Belgiju, reprezentaciju Mađarske, Španije, Danske, Severne Irske i mnogih drugih sve do najistočnije Rusije.

Navijači ponos ili senka?

Početak ovog prvenstva na kom se osim na terenu ratuje i van njega, obeležili su sukobi navijača Engleske i Rusije. Ruski huligani ostavili su utisak opasnih momaka kojima nema ravnih. Iako je njihova reprezentacija rano ispala, čini se da će prvenstvo pamtiti svi oni koji su imali prilike da na bilo koji način budu umešani u rusko ponašanje. Od policije, preko timova do onih koji su širom Evrope pa i Sveta pratili dešavanja u francuskim gradovima. Zbog toga se može reći da koliko god navijači umeju da budu vetar u leđa, mogu postati i kontrateža nečijem uspehu. Setimo se samo kako je Hrvatska umalo ispala iz takmičenja zbog nekoliko desetina kritiičnih koji su na kraju utakmice u teren ubacili baklju. Ono što hrabri jeste da su se okolnosti malo promenile, a kako takmičenje odmiče kraju, tako se fokus sa huligana zaista prebacio na fudbal.

0