Nesumnjiva činjenica koja sve više privlači pažnju nezadovoljnim kupcima i korisnicima raznovrsnih uređaja je ta da tržište diktira svoja pravila. Takozvano konzumentsko tržište čini da upliv sve veće konkurencije nameće ritam stalnog “tehnološkog natpevavanja” i demonstriranja inovacija. No, međutim, koliko je zaista kvaliteta u tom na silu izazvanom kvantitativnom takmičenju čuvenih proizvođača? To je pitanje koje muči običnog korisnika i sa kojim se svakodnevno suočava. A odgovor na to kako ovaj problem rešiti ostaje samo na pragu hipotetike. Ono što pravi razliku jesu proizvođači koji se drže starih dobrih moralnih načela, koja su bitnija od toga da nekoliko stotina dolara više zazvecka u džepu. A takvih je, složićete se, u doba kada “Para ljude vara”, sve manje.

Istraživanja u prilog sumnjama

Sigurno je da se ovakva pretpostavka ne postavlja sama od sebe. Ono u šta su sumnjali mnogi koji su se sa tehnologijom susretali i ranije, ispostavilo se donekle kao tačno. Naime, i više je nego očigledno da današnji telefoni, veš mašine, frižideri, i čitava bela tehnika ne traju ni upola onoliko koliko su trajali nekad. Naime, naše bake i deke pamte vremena kada je jedan televizor odgajao generacije. Danas se takve sprave menjaju češće nego patike. Neki bi rekli da je razlog tome ubrzani razvoj tehnologije i da su surovi sudovi okrenuti protiv velikih korporacija. Ipak, ne možemo li se barem na kratko okrenuti istraživanjima i uvideti o čemu se radi. Izveštaj “Evropskog potrošačkog centra” CEC potvđuje sumnje mnogih nezadovoljnih. Kako prenose mnogi mediji. U izveštaju koji nosi naziv “Programirana dotrajalost, produkt potrošačkog društva” zaključuje se na osnovu mnogobrojnih podataka sa tržišta da je dotrajalost isplanirana delatnost. Sve ovo se i dalje kreće u granicama pretpostavki i hipoteza do onog trenutka kada Evropska komisija kazni čak sedam proizvođača televizora sa ukupno 1,4 milijarde evra jer su im se proizvodi kvarili odmah nakon isteka garantnog roka.

Tehnika ima vrlo kratke garantne rokove, a kvalitet proizvoda svake godine opada. Ranijih godina garancije su davane na godinu dana, ali je sada Zakonom o zaštiti potrošača propisano da se garancija mora davati na dve godine. Pošto posle tog perioda dolazi do učestalih kvarovi, potrošači razmišljaju da li im se isplati da popravljaju belu tehniku i električne aparate ili im je bolje da kupe nove” navode iz pokreta za Zaštitu potrošača.

Tek sada može se sklopiti kompletna slika o tome koliko se zaista vodi računa o tome šta će izaći na tržište. Ono što je mnogo bitnije, danas, jeste pitanje koliko će ljudi moći da se obmane sa robom lošeg kvaliteta ali dobrog marketinga.

“Ne možeš se nagledati, već hajde pazari!”

11651197_10207212654777433_572266936_nJoš je Jovan Jovanović Zmaj, svojim pesničkim darom zapažanja uspeo da primeti koliko je hvaljenje robe važno za prodaju iste. Setimo se samo pesme koju smo svi kao mali učili na pamet. “Ciganin hvali svoga konja kaže Jova Zmaj. A šta kažu oni koji nas “usisavaju” u manir potrošačkog društva? Cilj, jelte, opravdava sredstva pa je po minimalnoj ceni važno ponuditi i minimalni kvalitet. Svako se od nas može setiti barem jednog promišljanja o tome da li je pametnije odneti uređaj na servis ili ga jednostavno prepustiti sudbini. Ruku na srce, neretko se svi odlučujemo, najpre zbog jeftinijih ponuda za to da svoje uređaje prepustimo “elektronskim hirurzima”. Profesionalni servisi za mobilne telefone često nam nude mogućnost popravke i servisiranja naših mobilnih uređaja. Aparati poput frižidera, veš mašina, mašina za pranje takođe su česti gosti majstora koji im sve teže uspostavljaju dijagnozu. Zahvaljujući serviserima možemo se radovati što je životni vek naših uređaja za nijansu duži od očekivanog. Onda obično usledi onaj prelomni momenat kada treba odlučiti. Da li ćemo svoj uređaj proslediti nekom ko je mlađi i ko ima više živaca i odlučiti se za neki novi, ili jednostavno, kao kod lekara, stalno ga nositi na preglede. Odluka je naravno isključivo na nama. A oni koji žele da nam ponude nešto novo, odsvuda pomno prate kada smo najpogodniji za neko novo misano obrlaćivanje. I tako u krug.

 Takmičarski duh ili podmukla prevara?srki2

Ne smemo a da ne pomenemo one koji su u svom poslu zaista besprekorni. Trudeći se da nikoga ne imenujemo, zaključujemo ipak, da još uvek ima onih skrivenih dućana, sodadžija bez poslednjih namera, obućara koji će vam pokloniti sopstvene cipele. Takvih nadamo se ima i među kompanijama. Ili je to samo nova varka da u moru grabljivica ispliva još jedna. Držite se onog zlatnog pravila poverenja i sledite svoja iskustva. Potrošačko društvo zaista nikoga ne štedi. Na vama je da mu se povinujete ili ne. A kako smo svi zavisni od tržišta ostaje samo jedan savet. Oprezno!

0