Koliko god se vremena menjala, proticala, nestajala i nastajala, jedan će civilizacijski gen uvek da reaguje na sveopštu draž i da se ispolji. To je genotip čoveka od kako je veka i tu se očigledno već milenijumima mnogo toga ne menja. Iako se menja forma, poprima nešto drugačije oblike ili se vešto kamuflira, suština odnosno bit čovekovog nastojanja ostaje ista. Govorimo o potrebi čoveka da sebi napravi zaklon a kasnije i to uređivanju tog zaklona i hotimičnih li nehotičnih klasnih razdvajanja i razjedinjenja stilova. Spartanska disciplina, naravno, ponekad može biti temelj za utopistička uređenja društva ali ipak oduvek je postojala, postoji i postojaće različitost u sinhronijskim ali i dijahroniskim pristupima stilu.

Od pećinskih prostorija do vigvama poglavice

Još su u pradavna vremena kada je čovek pravio svoje prve ožiljke prirodi, onda kad se od nje odrodio i krenuo nekim svojim putem, putem svesti i društva, organizacije, rodovsko – plemenske, zadružne, koje god, težio je ka traženju zaklona. I dok prvi dokazi svedoče u prilog toga da su upravo prirodni zakloni i pećine bile stecište i sklonište prvih ljudi mi pokušavamo da zagrebemo u to da li je u tim pećinama postojala i prostorija za alfa mužjaka, da li je onaj najplećatiji spavao u posebnoj pećini ili su skutani uogromnu pećinu svi optrčavali oko “vođe”. Jer otkud bi se tek tako vođstvo kao pojam izdvajalo već u kratkom narednom vremenskom period. Možda ne baš po pećinama ali sigurno po organizaciji današnjih proučavanih živih domorodačkih plemena može se ustanoviti da poglavica i te kako uživa privilegije i da je klasno izdvojeniji od ostalih barem po pitanju mesta u kome obitava. Setimo se i vojnih postrojenja Rimljana ili grčkih naroda u kojima veliki junaci dobijaju svoje šatore i svoje sluškinje. Vigvami poglavica često su veći od ostalih, šatori vođa tokom ratova takođe. Izgubiti vođu nekad je značilo izgubiti pleme, ideju, izgubiti vremenski sled i organizaciju.

Kneževi dvori

Taj sveopšti duh nadmoći vladara nije se samo prenosio kroz vreme, već se upravo nadograđivao, poprimao ponekad i hiperbolisane dimenzije pa se od sakralnih piramida sahranjivanja u ktitorskim zdanjima dosta toga menjalo. Naravno,oscilacije su bile sve češće te su pojedina mesta na planeti svoje kraljeve i vladare veličale do granica kosmosa dok su se ponegde vladari stapali sa sopstevnim narodom i trudili se da izbegnu materijalnu nadmoć. To zvuči poznato jer i danas možemo da se setimo pojedinih egomanijaka i onih koji se odriču sopstveinih povlastica u korist naroda. Ipak, čak i na prostorima prvih srpskih županija mogu se videti utvrđenja među kojima su i kneževi, županski pa kasnije i kraljevi dvori činili veliki deo prostora. To gde su vladari spavali možda i nije najpoznatije ali svakako ostaju veliki saloni, prostorije sa visokim tavanicama u kojima su svoje zakletve davali vojnici, vladarovi podanici. Setimo se sultanskih dvorova i šatora i situacija će nam sigurno biti mnogo jasnija i čistija.

Kraljevske palate

Vreme je prolazilo a duh vladarstva, ustoličenja, materijalne moći je jačao. I jačao. Pogledamo li prostore Srbije na kojoj je bezmalo pet stotina godina trajala borba za povratak neke od dinastija, shvatićemo da kraljevski gušti počinju tek početkom, čak sredinom devetnaestog veka. Sledeće stoleće Srbiju, možda u nekim segmentima preciznije rečeno Jugoslaviju, krasiće veliki dvorovi dveju dinastija čije spomenika moći i danas imamo. Dvorovi i kraljevske palate Obrenovića i Karađorđevića, veliki saloni sa klavirima, ogromnim visećim svetlećim staklima, raskošnim tepisima, ostali su u amanet narodu ali i nekim novim vladarima. A kakva je situacij po zlatnom Istoku sveta možda se ponajbolje vidi u ogromnim zlatnim zdanjim kineskih i japanskih vladara, ruskih careva itd.

Vile imperatora

Dvadeseti vek doneo je novine pa su pojedine zemlje svoje monarhističke tokove sve više promenile u republikanske. Ipak, demokratija, socijalizam, liberalizam u mnogome nisu promenili sveopšti pogled na moć. I dalje seza “prvog među jednakima” grade vile u kojima će on živeti, dočekivati druge velikane, večerati u raskošnim trpezarijama na dočecima, razmenjivati iskustva, sačekivati običan plebs. Bilo kako bilo kroz čitavu istoriju, od nastanka vatre do Edisonke jedan je detalj prisutan u svim ovim imperatorskim dvoranama i salonima. Poput lajt –motiva pojavljuje se svetlost. I to je ono što osim vladara, a možda i simbolički, povezuje čitavu eru čovečanstva. Od baklji do lustera svetlost je ta koja pamti i piše istoriju.

Kutak – replika moćnog

Postići sklad u svojoj kući, stanu ili radnom mestu često nije lako. Ipak može se primetiti da gotovo sva mest za život imaju izdiferenciranu jednu sobu, malo veću od ostalih. Upravo to je soba u kojoj običan narod imitira moć izvodeći svoje minijaturne performanse. Želite li da u svoj stan unesete nešto raskošnog i vladarskog opredeljujete se za luksuzniji dizajn enterijera. Lusteri su često odraz galantnost, luksuza i stila. Kvalitetan luster i ostvarenja industrijskog dizajna neretko menjaju sveukupan izgled Vaše sobe ili stana. U kutku u kome obitavate obično postavljate lustere koji odgovaraju simboličkom opisu Vas ili Vaše porodice. Kvalitetan luster, luster nesvakdašnjeg dizajna često od obične dnevne sobe može i danas, vekovima kasnije, prizvati vladarsku moć i makar na trenutak učiniti da se osetite važnim i poželite da Vam kruna krasi glavu.

0