Savet bezbednosti je najmoćniji organ među glavnim organima Organizacije Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu OUN). Ovaj savet, snosi najveću odgovornost za ispunjavanje glavnog zadatka Organizacije u skladu sa UN-ovom Poveljom, obezbeđivanje mira i bezbednosti u svetu. Ostali organi OUN-a daju samo preporuke članicama OUN-a. Savet bezbednosti ima ovlašćenja da donosi odluke koje članice moraju da poštuju, kako stoji u Povelji. Odluke se nazivaju rezolucijama. Predsedavanje Savetu bezbednosti se rotira i traje jedan mesec. Savet bezbednosti se sastoji od 15 članova, pri čemu su 5 država sila pobednica u Drugom svetskom ratu: Kina, Francuska, Velika Britanija, Rusija i SAD stalni članovi saveta. Samim tim imaju posebne pozicije. Deset ostalih članova Saveta bira Generalna skupština na period od dve godine, svakog 1. januara. Svake godine se bira po pet ostalih članova Saveta, tako da se njegov sastav menja svake godine. Afrika daje tri člana, Južna Amerika, Azija, Zapadna Evropa i ostali daju po dva člana, a istočna Evropa jednog člana. Jedna od članica je iz arapskih zemalja, Azije ili Afrike.

Pet trenutnih stalnih članica Saveta bezbednosti su jedine zemlje kojima je dozvoljeno posedovanje nuklearnog naoružanja prema Sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja. Sporazum nije pravosnažan, pošto ga nisu sve nuklearne sile ratifikovale. Od 2004. godine, četiri od pet stalnih članica U Savetu bezbednosti su četiri najveća svetska izvoznika oružja po vrednosti naoružanja. Sve stalne članice poseduju pravo veta, koje se može iskoristiti da bi se sprečilo izglasavanje neke rezolucije. Jedan glas veta stalne članice nadjačava svaku većinu. Članica OUN-a, koja nije u Savetu bezbednosti, može učestvovati u odlukama Saveta, za koje se Savet složi da delimično mogu uticati na interese te zemlje. U poslednje vreme, Savet bezbednosti se slobodnije odnosio prema ovom pravu, omogućujući mnogim zemljama da uzmu učešće u njenom radu. Iako nije stalni član Saveta bezbednosti, Japan je drugi najveći doprinosilac redovnom budžetu UN-a. Uplate Japana, nadmašuju uplate Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Kine i Rusije.

 

Savet bezbednosti, može da ispituje svaki spor ili svaku situaciju koja bi mogla da dovede do zategnutosti na međunarodnom planu ili da preraste u spor. U svakoj fazi spora, može da preporuči odgovarajuće postupke ili metode uređenja. Uloga Saveta ostaje savetodavna, a to je uloga moderatora. Savet odlučuje da li u određenoj situaciji postoji pretnja miru, povreda mira ili agresija. Ukoliko Savet bezbednosti zaključi da u određenoj situaciji ili sporu, postoji pretnja miru, povreda mira ili agresija, on može da preporuči odgovarajuće mere za okončanje ove situacije ili spora. Može da naloži sprovođenje prinudnih mera u cilju izvršenja njegovih odluka. Po članu 41 Povelje UN-a, može da bude reči o delimičnim ili potpunim sankcijama, pre svega u oblasti ekonomije, a po članu 42 mogu se odrediti i mere upotrebe oružane sile ili u cilju nametanja mira… Shodno članu 25, članovi Ujedinjenih nacija, moraju da prihvate i sprovode odluke Saveta bezbednosti. Poseban položaj Savet ima i unutar Organizacije, pa je tako celi niz odluka Generalne skupštine uslovljen prvenstvenim glasanjem o tom pitanju u Savetu bezbednosti. Ovo se odnosi na prijem novih članova u organizaciju ili odluka o eventualnom isključenju nekog člana, kao i o izboru Generalnog sekretara i sudija Međunarodnog suda pravde.

 

Jovana Mitrović

 

Izvori: www.dadalos.org , sr.wikipedia.org

0