• Ugovarači u ovom ugovoru su: lice koje se obavezuje da daje izdržavanje, koje nazivamo davalac izdržavanja, i lice koje prima izdržavanje, koje nazivamo primalac izdržavanja. Dakle, subjekti ugovora o doživotnom izdržavanju su primalac i davalac izdržavanja.
  • I  na strani davaoca i primaoca izdržavanja može se javiti više lica, i oni ne moraju biti najbliži srodnici.
  • Međutim, kad je ugovor zaključen u korist trećeg lica, postoje tri lica:
  1. promitent (davalac izdržavanja), koji se obavezuje  2. saugovaraču (stipulantu) da će ga do kraja života izdržavati  3. neko treće lice (beneficijara). Stipulant je ugovornik koji na promitenta prenosi svojinu na sopstvenim stvarima. Zato valja razlikovati pojmove saugovarač davaoca izdržavanja i primaoca izdržavanja. U praksi su najčešće i primalac izdržavanja i saugovarač davaoca izdržavanja jedno te isto lice, ali je, kako se vidi, razlikovanje među njima neophodno pri postojanju ugovora o doživotnom izdržavanju u korist trećeg lica.

PRIMALAC izdržavanja

 

  • Može biti samo fizičko lice, i to svako fizičko lice.
  • Najčešće se radi o starijim i samohranim licima, koja poseduju određenu imovinu.
  • U ulozi primaoca izdržavanja može se naći i maloletnik i lice lišeno poslovne sposobnosti.    U njegovo ime i za njegov račun ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuju njegovi roditelji ili staralac uz odobrenje organa starateljstva.
  • Primalac izdržavanja mora imati imovinu, jer ako nema imovine – on nema šta da prenese u svojinu davaocu izdržavanja, kao naknadu za izvršenu obavezu izdržavanja prema njemu.
  • Bračni drugovi mogu biti zajedno ili pojedinačno primaoci izdržavanja.
  1. a) Ugovor o doživotnom izdržavanju mogu zaključiti bračni drugovi samo u odnosu na svoju posebnu imovinu. Jedan bračni drug može ugovorom raspolagati ako se imovina prenosi u trenutku zaključenja ugovora na davaoca izdržavanja samo svojom posebnom imovinom, a ako se imovina prenosi trenutkom njegove smrti, onda može raspolagati ne samo svojom posebnom imovinom već i udelom u zajedničkoj imovini. U pogledu pitanja da li jedan bračni drug može zaključiti odvojeno ugovor o doživotnom izdržavanju sa trećim licem, odgovor je potvrdan, jer bračni drug može zaključiti ugovor o doživotnom izdržavanju i to samo u pogledu njegove posebne imovine.
  2. b) Ukoliko se ugovara zajednica života davaoca i primaoca izdržavanja, onda je nužno da se ugovorom obuhvate oba bračna druga kao primaoci izdržavanja, odnosno učešće oba bračna druga kao jedne ugovorne strane.
  3. c) Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između bračnih drugova kao primaoca izdržavanja s jedne strane, i trećeg lica sa druge strane, kao davaoca izdržavanja, jedinstven je pravni posao. To znači da, ako u toku izdržavanja jedan od bračnih drugova umre, preživeli bračni drug je ovlašćen da traži raskidanje ugovora u celosti, kad postoji razlog za raskid (npr. neispunjenje obaveza u odnosu na preživelog bračnog druga – primaoca izdržavanja i dr.).

Drugo, davalac izdržavanja se ne može osnovano pozivati na izvršenje ugovora u jednom njegovom delu, odnosno prema umrlom bračnom drugu.

 

DAVALAC izdržavanja

 

  • Može biti svako poslovno sposobno fizičko lice i pravno
  • Poslovno nesposobno lice ne može se pojaviti u ulozi davaoca izdržavanja, jer takvo lice nije u mogućnosti da primaocu izdržavanja obezbedi sve što je potrebno za njegovu egzistenciju i da se brine o njegovoj imovini i ličnosti.
  • S druge strane, u ulozi davaoca izdržavanja može se pojaviti maloletnik, ali sa odobrenjem organa starateljstva. Ako bi ugoovr o doživotnom izdržavanju kao davalac izdržavanja sklopio maloletnik pod starateljstvom, bez odobrenja organa starateljstva, takav ugovor bi bio ništav.
  • U ulozi davaoca izdržavanja mogu se pojaviti (čl. 186. Zakona o  nasleđivanju) još i fizička i pravna lica koja se u okviru svog zanimanja, deelatnosti staraju o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i sl.), ali samo uz prethodnu saglasnost nadležnog organa starateljstva.
  1. a) Za izdavanje saglasnosti nadležan je organ starateljstva prema prebivalištu ili boravištu primaoca izdržavanja.
    b) Stranke su dužne doći u organ starateljstva sa ili bez sačinjenog ugovora.
    c) Izdavanje dozvole je službena radnja starateljstva, koja se obavlja u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.
    d) Forma dozvole je rešenje, koje predstavlja upravni akt. Protiv rešenja je dopuštena žalba ministarstvu za rad.
    e) Pri odlučivanju organ starateljstva će pribaviti relevantne činjenice i ispitati bitne okolnosti slučaja:
  • motivi, okolnosti i način stupanja u kontakt ugovornih strana
  • potrebe primaoca izdržavanja, i
  • pribavljanje dokumentacije o vlasništvu nad imovinom primaoca izdržavanja.

 

U nastavku serijala o ugovoru o doživotnom izdržavanju upoznaćete se sa predmetom ugovora o doživotnom izdržavanju, odnosno obavezama i pravima davaoca i primaoca izdržavanja.

 

Sandra Svetozarević

 

Izvori:

Milenko Ubović, Ugovor o doživotnom izdržavanju-sa sudskom praksom(preko 500 odluka) i primera ugovora, Beograd, 2004.
Milan Počuča, Ugovor o doživotnom izdržavanju, Novi Sad, 2011.
Ugovor o doživotnom izdržavanju – zbornik radova, Udruženje za građansko procesno i arbitražno pravo-Niš, pravni fakultet univerziteta u Nišu, 1997.
Slobodan N. Svorcan, Nasledno pravo, Pravni fakultet u Kragujevcu, Kragujevac, 2006.

 

2