Prečesto se gubimo, tragajući za smislom sveta u kome se nalazimo među velikim stvarima oko sebe, a on je pak tako vešto satkan od tananih niti ljubavi koje nas, uprkos svemu, uvek vuku napred kroz život. I od trenutaka u kojima poklanjamo pažnju i podršku. U kojima poklanjamo brižnost. A ona se često krije i u jednoj jedinoj majčinoj rečenici: „Obuci se toplo, napolju je baš hladno!“

Brižnost je kada baki odnesemo čašu vode da popije lek. Brižnost je kada tata igra fudbal sa sinom. Brižnost je majka koja ne može da zaspe dok se ne vratimo iz noćnog izlaska. I baka koja napravi palačinke za svoje unuke. Brižnost je kada pomognemo ranjenoj ptici da ponovo poleti. Brižnost je kada pružimo ruku prijatelju u nevolji. Brižnost je deka koji ljulja svoju unuku na ljuljašci. I momak koji devojci u hladnoj noći da svoju jaknu. Brižnost je zagrljaj, stisak ruke i topla reč. Brižnost je kada muž poljubi suprugu u zabrinuto lice i kaže joj da će sve biti u redu. Brižnost su brat i sestra koji brane jedno drugo. I tetka koja dođe sa punom kesom poklona za svoju malu sestričinu. Brižnost su drugari iz klupe koji dele užinu. Brižnost je jedno „Kako si?“ i kada nismo bolesni i kilo pomorandži kada jesmo. Brižnost je i kada ustupimo svoje mesto starijima u autobusu i pomognemo mami s bebom da iznese kolica. Brižnost je i kompliment nepoznatog prolaznika, koji nam izmami osmeh.

Čak i kada je ne primećujemo, brižnost je svuda oko nas u malim znacima pažnje, najobičnijim dijalozima i svakodnevnim stvarima koje radimo jedni za druge i ona je ono što je važno jer sreću čine male stvari. Život je ljubav, a ljubav je BRIŽNOST. Poklanjajmo je onda nesebično svima i u što većim količinama i uz osmeh darujmo novi osmeh.

 

Jelena Stamenković 

 

0