Tradicionalnom predajom „otvorene knjige“ sledećem počasnom gostu, Iranu, u nedelju je  zvanično zatvoren 60. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu. U ime ovogodišnjeg počasnog gosta, „otvorenu knjigu“ predao je ambasador Rusije Aleksandar Čepurin otpravniku poslova ambasade Irana Naseru Ehsaniju.

Gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević je posebno istakao značaj ruskog nastupa kao zemlje počasnog gosta, kao i to da je veoma zadovoljan što je Iran prihvatio da bude počasni gost sledeće godine. Predsednik upravnog odbora sajma prof. dr Zoran Avramović je zaključio da je „sajam dokaz da Srbi čitaju i visoko vrednuju knjigu koja je u temeljima srpske kulture“. Aleksandar Čepurin podsetio je da je održano 90 sati programa na ruskom štandu i dodao:
„Nadam se da će inače dobra kulturna saradnja Srbije i Rusije posle sajma biti još bolja.“

Foto: TANJUG - CEPURIN I FARID

Za kraj ceremonije, prisutnima se obratio i otpravnik poslova ambasade Irana Naser Ehsanij Farid između ostalog rekavši: „Sajmovi knjiga su važna mesta jer direktno doprinose susretima kultura dveju zemalja. Nastup Irana sigurno će osnažiti kulturne veze sa Srbijom. Iranski kulturni centar u Beogradu, koji je zadužen za organizaciju sajamskog nastupa iduće godine, uložiće mnogo napora da to bude dostojno zemlje koju predstavljamo.“

Iranska književnost je naslednik velike persijske književnosti koja datira još od pre 2500 godina.
Neka preživela dela na starom persijskom jeziku datiraju još iz 650. pre nove ere a najveći deo današnje persijske književnosti je iz 7. veka u doba islamskih osvajanja. Omer Hajam, Mevlana Dzelaludin Rumi, Sadi i Hafez samo su neki od najvećih pisaca persijske književnosti Srednjeg veka. Značaj iranske a tako i persijske književnosti doprineo je tome da Međunarodni sajam knjiga u Teheranu bude najveći sajam te vrste u Aziji.

Kroz kapije ovogodišnjeg sajma knjiga prošlo je oko 180 000 posetilaca što je za 20 000 više nego prošle godine. Izdavači kažu da je broj prodatih knjiga malo veći nego prošle godine i da svaki naslov nadje svog kupca. Roman „Noć kad su došli svatovi“ Jelene Bačić Alimpić, memoari Isidore Bjelice „Sama“(Laguna), „Nulta tačka“ Umberta Eka, Zorannah-ina „Lajf end stajl“(Vulkan), roman Orhana Pamuka „Čudan osećaj u meni“(Geopoetika), i „Marsovac“ Endija Vira (Evro Giunti) samo su neki od naslova koji su bili najtraženiji.

Ovogodišnji sajam knjiga posebnu pažnju je posvetio deci i mladima dodelivši im salu „Branko Ćopić“ za raznorazna druženja sa dečjim piscima i organizujući niz sajamskih dešavanja za omladinu. Na štandovima izdavača, a posebno na štandu Evro Giunti-ja, poseban akcenat dat je  na nova izdanja za decu i omladinu. I pored svega toga, knjiga koju je omladina najviše potraživala je „Lajf end stajl“ Zorannah-e. Kulturologe to ne iznenađuje jer smatraju da je i sajam knjiga podlegao nekoj vrsti estradizacije, koja je samo odraz stanja u društvu.  Glavna zamerka onih pravih ljubitelja književnosti je što sajam po malo podseća na vašar zbog glasne MTV muzike koja dolazi sa štanda Vulkana. Ali i pored toga izdavači su srećni jer i u ovim „smutnim vremenima“ ima ljubitelja knjige i za njih vredi raditi.


Dragomir Spasojević

 

0